SIMFONIJSKI KONCERT

.

U okviru koncerata koji promovišu mlade talente, orkestar Teatra u Braunšvajgu ugostiće mladu solistkinju Sofi Paćini. Perspektivnna pijanistkinja izvešće Listov koncert br.1, Es-dur, poznat po istančanoj i zahtevnoj tehnici sviranja. Srba Dinić, nekada u ulozi soliste, a sada kao dirigent, uokviriće ovo delo koje je List stvarao više od 20 godina.
U drugom delu koncerta Vagnerovim „Prstenom bez reči“, orkestar će provesti publiku kroz čuveni„Prsten Nibelunga“. U ovom orkestarskom delu prepoznaju se motivi iz sve 4 opere koje čine ovaj ciklus. Ono predstavlja dobar uvod za sve one koji žele da se bolje upoznaju sa Vagnerovom muzikom, a Srba Dinić i orkestar Teatra svojom virtuoznošću i različitim nijansama zvuka pokazaće publici kako čuveni „Prsten“ može da se ispriča i bez reči.
15.10.2017. u 11h
16.10.2017 u 20h
Stadthalle
Braunschweig, Nemačka


TOSCA

.

U septembru 2016. opera Toska imala je veliku premijeru. Oivičena modernom režijom Rolanda Švaba (Roland Schwab)bila je vrlo zapažena predstava u protekloj godini.U ovoj sezoni Toska će biti ponovo na repertoaru, ali sa novim ansamblom. Predvodjena umetničkim idejama Srbe Dinića, predstaviće bogatu orkestraciju i melodijske linije koje veoma rečito prate razvoj radnje, karaktera i emocija. Ovo delo koje je obeležilo smenu dva veka, spada u najčešće izvodjene opere širom sveta. Druga sezona njenog izvodjenja u Braunšvajgu samo je potvrda Pučinijevog muzičkog majstorstva i izazov za Dinića i ansambl opere da svakom novom izvedbom opravda svoj visoki kvalitet.
1.10.2017. u 19:30
8.10.2017. u 18h
Opera Braunšvajg, Nemačka


G.MALER : SIMFONIJA BR. 2

.

Malerova Druga simfonija biće razlog da se solisti, hor i orkestar Teatra u Braunšvajgu ponovo okupe. Dok izvođenje opere Don Karlos beleži velike uspehe na svakoj predstavi, publika će imati priliku da upozna ansambl u potpuno drugačijem svetlu. U prva tri stava simfonije, orkestar će pokazati svoje mistične i prozirne boje, a u četvrtom i petom stavu, kada im se budupridružile solistkinje Jelena Banković i Jelena Kordić zajedno sa horom, preplitaće se emotivni naboji koji dočaravaju smrt i vaskrsenje. Ovo je još jedna u nizu Malerovih simfonija na repertoaru Srbe Dinića. Važi za najpoznatije Malerovo delo, a sa Dinićevim iskustvom i poznavanjem scenske muzike, nema sumnje da će publika jasno doživeti kompozitorovu želju da slavi lepotu i nadu u život posle smrti.
17. i 18. septembar 2017.
Stadthalle
Braunschweig, Nemačka
21. septembar 2017.
Teatar Wolfsburg, Nemačka


DON KARLOS

.

Prvu premijeru u novoj sezoni, Srba Dinić imaće sa operom Don Karlos. Ovo čuveno Verdijevo delo napisano je po drami slavnog nemačkog pesnika romantizma, Fridriha Šilera. Ansambl opere obogaćen novim članovima dugo je pripremao ovu istorijsku priču predstavljenu kroz pet činova. Sa puno pevača, dva hora na sceni i velikim orkestrom, Srba Dinić opravdaće još jednom veliki broj pozitivnih kritika u kojima važi za izuzetnog poznavaoca Verdijevih opera. Publiku će upoznati sa pričom o suprotstavljenim snagama ljubavi i moći, države i religije, politike i privatnosti, a pre svega težnju za slobodom u spoljašnjem i unutrašnjem svetu.
9.9.2017. Opera Braunšvajg
12.9.2017. Opera Braunšvajg
24.9.2017. Opera Braunšvajg
6.10.2017. Opera Braunšvajg
13.10.2017. Opera Braunšvajg
25.12.2017. Opera Braunšvajg
21.1.2018. Opera Braunšvajg
2.2.2018. Opera Braunšvajg
Braunšvajg, Nemačka


NOĆ OPERE U BRAUNŠVAJGU

.

Novo rukovodstvo opere u Braunšvajgu predstaviće svoj prvi zajednički rad 26. avgusta. Na otvorenom koncertu na Burgplacu Srba Dinić, novi generalni muzički direktor, dirigovaće uvertire, arije i duete koji će najaviti sledeću sezonu. Publika će upoznati nove članove ansambla i soliste koji će imati vodeće uloge u predstojećim operskim premijerama. Za ovaj događaj opera je rezervisala dva termina i lepo vreme.
26.8.2017. u 19:30 Burgplac, Braunšvajg
30.8.2017. u 19:30 Burgplac, Braunšvajg


INTERVJU, SPUTNIK

.

Не можемо да упоредимо данашњу Русију са оном када се рушио комунизам и када је био Јељцин. Сада је на челу човек који чврстом руком, челичном и демократском води државу и Русија поново има моћ, рекао је у интервјуу за Спутњик диригент Србољуб Динић.

На челу симфонијског оркестра „Бољшој“, који је основан 2016. године у оквиру истоименог фестивала класичне музике у Дрвенграду, налази се светски признат диригент Србољуб Динић. Током петог фестивала руске класичне музике „Бољшој“, са Динићем смо разговарали о његовој интернационалној музичкој каријери, положају и ширењу српске културе, али и о односима великих сила у свету.

„Из године у годину програм фестивала је све озбиљнији. Много људи који свирају у оркестру су моје колеге са студија, и таква атмосфера између једне опуштене фестивалске и врло озбиљне, радне, изузетно ми прија и то ми некако дође и као одмор. А значај догађаја је изузетан, сматрам да нема много дешавања као што је ’Бољшој фестивал‘. Постоји та веза између Србије и Русије на више нивоа. Студирао сам у Београду и знам шта је та традиција што се руске музике тиче, што се тиче руске школе у свирању клавира, гудачких инструмената… Мислим да је јако важно да негујемо ту традицију јер руска музика је, поред немачке, наравно најзаступљенија у свету“, рекао је Динић за Спутњик и објаснио да већину оркестра „Бољшој“ сачињавају уметници из Београдске филхармоније.

„Комбинација искусних музичара и студената је изванредна прилика да ти млади људи могу нешто да науче, добију инспирацију за даљи рад, да имају после о чему да размишљају. Ретко када млади уметници добију овако изванредну шансу да наступају са неким као што су: Роман Симовић, Немања Радуловић, Нарекак Наразијан, изванредан челиста, а посебно у овом амбијенту који је импресиван и потпуно различит од једне концертне сале.“

Потичете из породице са дугом музичком традицијом. Који тренутак је био пресудан да наставите породичним стопама и определите се за звање диригента?

— Почео сам да свирам клавир врло рано, са пет година. У тинејџерском периоду сам играо рукомет, то ми је био хоби, а мој отац је желео да будем доктор, да студирам медицину и да се бавим спортом. Мама је била професор клавира 35 година у музичкој школи у Нишу, деда ми је био диригент, оснивач нишке Музичке школе, тако да сам већ са 15 година схватио да бих без рукомета можда могао, али без клавира и музичке школе никако. И то је било пресудно.

Колико је одрицања и труда било потребно да бисте дошли до места шефа-диригента и уметничког директора Оркестра Позоришта лепих уметности у Мексико Ситију?

— Пут је сада већ дуг. То траје преко 22 године. И било је изузетно тешко на почетку. Дођете из једне средине као што је Београд који је изванредан интернационални град, али што се уметности тиче није баш на првом месту у Европи, познавање језика, познавање репертоара, упознавање нових људи, све је то на почетку било врло болно. Међутим, када се човек навикне на то, онда је све супер. Кренуо сам из Базела, онда студирао дириговање у Немачкој, добио шансу да диригујем и тако је то кренуло ево сада до уметничког директора опере у Мексико Ситију и генералног директора опере у Брауншвајгу од ове сезоне, боље речено од 1. августа. Човек мора да жртвује много тога да би напредовао у каријери, иначе вас не зову, јер тржиште је огромно, поготово у Немачкој и онда морате стално да будете на нивоу. С друге стране, мени то одговара, навикао сам, имам високе захтеве од самог себе и других и то функционише, засад, одлично.

Дириговање сте студирали у класи Волфганга Отоа у Бону, а практично сте највећи део живота и провели радећи у Немачкој. Колико истински Немци чувају сећање на своје уметничке великане као што су Вагнер, Бах, Бетовен?

— Традиција је огромна. Да ли можете да замислите једну земљу која има преко 150 професионалних оркестара и 82 оперске куће?! Мислим да цела Европа нема то све заједно. Немци су изузетно поносни на то што имају и у класичној музици тако и у литератури као што су били Гете, Шлирер. Имао сам прилике да диригујем Бетовена пре десет дана у Мексику, и чак и Мексиканци имају једно огромно поштовање према немачкој музици и сматрам да би без немачке културе и немачке музике свет био много сиромашнији и немачка Влада, веровали или не, плаћа све те оркестре, 150 оркестара и 82 оперске куће! Немачка влада је та која подржава то. И сале су пуне, људи долазе на концерте, то се чује и сматрам да је њихов пример најбољи у свету.

Какво је стање у Србији?

— Код нас је ситуација ипак мало другачија. Сматрам да би све то морало да се модернизује много више да би водећи људи могли да комуницирају са медијима, да би људи могли да користе медије за рекламу јер ако постоје силне рекламе за ријалити-програме, ако постоје рекламе за народну музику, зашто не би била и таква популираизација класичне музике? Када би ви пуштали свакога дана Пету Бетовенову симфонију, људи би вероватно знали како она звучи, тако да сматрам да постоји много места и начина за популаризацију класичне музике и за то је Београдска филхармонија најбољи пример. Београдска филхармонија има одличан маркетинг, има добар ниво, долазе добри диригенти почевши од чувеног Зубина Мехте, тако да би све било могуће али потребно је бавити се још више класичном музиком.

Добили сте награду Министарства културе Републике Србије за ширење и промовисање српске културе у свету. Да ли је она довољно промовисана?

— Промовисана је на један прилично приватан начин. Ако видите наше уметнике који свирају у свету, почевши од Немање Радуловића који је један заиста изузетан уметник, много наших људи свира у најбољим оркестрима. Маја Абрамовић свира у Берлинској филхармонији, Милош Петровић свира у оркестру у Бамбергу, имате много, много наших уметника, али моје је скромно мишљење да је то све много више приватно и појединачно него што иза тога стоји једна стратегија и то би морало да се промени. Заслужили су ти млади људи. Сматрам да Србија има чиме да се поноси и да би могла још више да се посвети томе јер је невероватан избор талената који ми имамо.

Како из ваше уметничке визије сагледавате данашњу глобалну ситуацију? Односе великих светских сила?

— Постоје позитивне и негативне стране свега тога. Сматрам да захваљујући Владимиру Путину Русија поново има место у свету које заслужује као огромна земља. Не бих коментарисао тренутну ситуацију у САД, није потребно. Сматрам да је Немачка поново врло јака и да захваљујући Ангели Меркел која је годинама на челу Немачке, та земља поново има једну огромну економску моћ пре свега, али и политичку моћ у Европској заједници. Глобализација је помогла многим уметницима да се сруше те баријере, да оркестри постану интернационални, да се мешају те културе, да се мешају сазнања из разних држава, начин свирања, начин бављења музиком. То је, рецимо, оно што је мени посебно драго и ја после толико година проведених у иностранству сматрам да је уметност апсолутно једна страна живота за коју не постоје границе.

Каква је улога Русије у савременом свету?

— Људи се врло често плаше неких ствари или неких људи због предрасуда. На крају крајева, тако им сервирају и медији. Гледајући историју Русије у последњих 20-30 година, ми не можемо да упоредимо то време са оним када се рушио комунизам и када је био Јељцин, а ви сада имате једног човека који чврстом руком, челичном и демократском, води државу, и Русија поново има ту моћ! Оно што је мени најважније то је да руска музика, која за мене поред немачке стоји на пијадесталу светске уметности, још увек има један огроман популаритет, сви оркестри у свету изводе ту музику, што ми је изузетно драго јер због квалитета те музике и због нивоа руских уметника у последњих сто година мислим да руска музика има своје место на Западу, место које заслужује.
Новинар, Маша Радовић


KONCERT ISPRED GRADSKE KUĆE, HAMBURG

.

Prvi put u svojoj karijeri Srba Dinić biće gost Hamburških simfoničara. Od 13. do 26. jula nizom koncerata se, na radost publike, unutrašnje dvorište gradske kuće u Hamburgu preobražava u predivno mesto za muziku. Naime, i za vreme odmora Hamburški simfoničari se trude da ponude raznovrsni muzički program – i to pod vedrim nebom. Kraj živopisnih fasada gradske kuće i trgovačke komore publika će moći da čuje muziku italijanske opere i bečke operete koju će izvoditi TamarIveri sopran i Eduardo Aladren tenor. Na programu će biti dueti i uvertire Verdija, Pučinija, Štrausa i Lehára.

Hamburška publika neguje istančan muzički ukus. Zato će koncert sa Srbom Dinićem, velikim poznavaocem operske literature i Hamburškim simfoničarima, orkestrom koji postoji već 60 godina, biti prelep doživljaj na polovini leta.

26.7.2017. u 19h

Dvorište gradske kuće, Hamburg


BOLJŠOJ FESTIVAL

.

Prijateljstvo izmedju Srbe Dinića i Emira Kusturice nastavlja se i ove godine i to kroz najlepši vid saradnje-Boljšoj festival na Mokroj Gori. Srba Dinić će dirigovati dva celovečernja koncerta na kojima će, zajedno sa orkestrom festivala, ugostiti soliste: Romana Simovića, Milijanu Nikolić, Tatianu Samouil i Justusa Grima.
Festival će otvoriti Uvertira 1812. Petra Iljiča Čajkovskog, a nastaviće se Šostakovičevim koncertom br.1 a-mol za violinu koji će sa orkestrom izvesti Roman Simović. Na kraju koncerta publika će čuti Slike sa izložbe Modesta Musorgskog.
U subotu uveče 15.7. na završnoj večeri festivala ponovo će se čuti Čajkovski, Svita Romeo i Julija. Bramsov dupli koncert za violinu i violončelo sa orkestarom odsviraće Tatiana Samouil i Justus Grim. U završnici koncerta nastupiće Milijana Nikolić izvodeći najlepše arije Čajkovskog, Verdija, Bizea.
Mećavnik je oduvek bio grad koji zbližava umetnike sa svih meridijana. Srba Dinić će ih okupiti oko sebe u toku tri festivalska dana i zajedno sa orkestrom i solistima doprineti da Boljšoj zadrži svoje mesto na listi posebnih festivala klasične muzike.
13.7.2017. u 21 časova
15.7.2017. u 21 časova
Trg Svetog Save, Drvengrad, Mokra Gora


MISA SOLEMNIS

.

Posle sezone pune uspešnih operskih i baletskih premijera, na repertoaru Bejas Artes naći će se Misa Solemnis u D duru op. 123, delo koje zauzima posebno mesto u Betovenovom opusu. Ovo je druga Misa koju je Betoven napisao (prva je u C duru, op. 86) i iako je posvećena nadbiskupu Austrije Rudolfu Rajneru, smatra se da je Betoven u ovom delu izrazio svoja najdublja duhovna osećanja. Srba Dinić sa horom i orkestrom Bejas Artes predstaviće publici ovo vrlo kompleksno delo i sve njegove lepote u pogledu religijskih vrednosti, ličnih Betovenovih osećanja i visokog nivoa tumačenja partiture. Pisao ju je 6 godina i ona predstavlja veliki izazov za izvodjače. Zbog toga se retko može sresti na koncertnim repertoarima, a još redje u crkvama.

Inspirisani posvetom koju ovo delo nosi “Što iz srca ide, u srce se vraća“ (“Vom Herzen, möge es wieder, zu Herzen gehen!”) Srba Dinić i ansambl Bejas Artes ovu poruku preneće jezikom uzvišenog Betovenovog interpretativnog stila.

6.7.2017. u 20 časova

9.7.2017. u17 časova

Palacio de Bellas Artes, Mexico City


BALET MANON

.

Priča o Manon, Antoana Prevoa (Antoine-Francois Prevost), iz 1731. bila je inspiracija mnogim stvaraocima. Žil Masne (Jules Massenet) je 1884.napisao operu Manon, a u istom žanru zablistao je i Djakomo Pučini koji je svojoj operi dao ime Manon Lesko 1893.Jedan vek kasnije Manon je ponovo oživela,ovog puta kao balet. Umetnički direktor Royal Baleta, Kenet Makmilan (Kenneth MacMillan) je 1974. na muziku Žila Masnea postavio koreografiju koja je doživela veliki uspeh. Ove godine nalazi se na repertoaru Teatra Bejas Artes.
Pod vodjstvom Srbe Dinića, baletski ansambl (Compañía Nacionalde Danza) i orkestar teatra (Orquesta del Teatro de Bellas Artes),uskladiće svoje pokrete i fraze kako bi publici pokazali da književnost, balet i muzika mogu da postanu jedno. Manon je poslednji balet u ovoj sezoni pa je ceo ansambl posebno inspirisan da predstavi priču koja već vekovima živi kroz različite umetnosti.
17.6.2017. u 13:30
18.6.2017. u 17h
20.6.2017. u 20h
22.6.2017. u 20h
24.6.2017. u 13:30
25.6.2017. u 17h
Palacio de Bellas Artes, Mexico City