Erika Miklósa, Ramon Vargas i Filharmonija Đer

.

Prvi koncert u 2017. godini Srba Dinić održaće u Madjarskoj. Najpoznatiji sopran Mađarske Erika Miklósa i svetski poznati tenor Ramon Vargas održaće Gala koncert u pratnji Filharmonije grada Đer. Posle Metropoliten opere, Bečke opere, Milanske Skale i ostalih svetskih podijuma na kojima su uspešno nastupali, ovo dvoje pevača će se prepustiti palici Srbe Dinića i predstaviti publici najlepše arije i duete Mocarta, Donicetija, Verdija, Pučinija. Posle velike turneje po Kini koja je završena pre nekoliko dana, Filharmonija Đera je spremna za novo muzičko putovanje u sali Rihter.
29.1.2017. u 19h
Sala Richter, Đer, Madjarska


Krcko Oraščić, balet

.

I ove godine u susret božićnim i novogodišnjim praznicima Auditorio Nacional sprema program za najmladje. Baletski ansambl i orkestar Bellas Artes predvodjeni Srbom Dinićem, izvešće balet Krcko Oraščić P.I.Čajkovskog. Ovu božićnu priču baletani će predstaviti bajkovitom koreografijom i prelepim kostimima, a Srba Dinić i orkestar vodiće publiku kroz poznate teme baleta, počev od svima omiljene Uvertire, pa sve do čuvenog Valcera cveća. S obzirom na to da su ovi koncerti jako posećeni, organizatori su obezbedili deset izvodjenja.
16.12.2016. 20h
17.12.2016. 20h
18.12.2016. 17h
18.12.2016. 20h
20.12.2016. 20h
21.12.2016. 20h
22.12.2016. 17h
22.12.2016. 20h
23.12.2016. 17h
23.12.2016. 20h
Auditorio Nacional, Mexico City
krcko-orascic-16-12-2016


San letnje noći

.

Vodjeni Srbom Dinićem, orkestar i balet Teatra Bejas Artes (Teatro de Bellas Artes), udružiće se još jednom da na sceni postave jednu od najlepših Šekspirovih priča-San letnje noći. Ovo delo je kroz istoriju bilo inspiracija mnogim kompozitorima. Bendžamin Britn (Benjamin Britten) je napisao muziku za operu, Frederik Ašton (Frederick Ashton) je napisao balet u jednom činu, ali tek je Džordž Balanšajn (George Balanchine) 1962. napravio koreografiju po istoimenoj muzici Feliksa Mendelsona. Pored toga dodao je i odlomke iz pojedinih Mendelsonovih dela i tako muzikom i koreografijom zaokružio ovu prelepu priču punu ljubavi i magije. Na sceni teatra Bejas Artes koreografiju je postavio Džejms Keli (James Kelly), a baletani i muzičari svesni su da će samo uz pomoć Srbe Dinića uspeti da na isti način, zajedno publici dočaraju umetničku lepotu ovog baleta.

20.novembar 2016. 17h

24. novembar 2016. 20h

27. novembar 2016. 17h

Palacio de Bellas Artes, Mexico City

san-letnje-noci

Nemački Rekvijem, Centro Nacional de las Artes

.

Partitura Nemačkog Rekvijema po drugi put ove sezone je u rukama Srbe Dinića. Pre četiri meseca zajedno sa svojim orkestrom i horom u Sali Palacio de Bellas Artes predstavio je publici ovo čuveno Bramsovo delo. Sada se spremaju za još jedno izvodjenje, ovoga puta u prelepoj Sali Blas Galindo, Nacionalnog centra za umetnost (Centro Nacional de las Artes). Hor i orkestar, kroz rad sa Srbom Dinićem, već dobro poznaju Rekvijem i svu njegovu umetničku lepotu, a novu inspiraciju na sceni doneće solisti Lucia Salas, sopran i Josue Ceron, bariton.

23. oktobar 2016. u 18 časova
Sala Blas Galindo, Mexico City
Virtual


.

U ovoj koncertnoj sezoni Srba Dinić će treći put dirigovati Meksičkom Filharmonijom. U Sali Silvestre Revueltas izvešće Uvertiru iz opere Atzimba, poznatog meksičkog kompozitora Rikarda Castra. Pored toga na programu će biti i Prozori na crkvi Otorina Respigija i Mendelsonova Simfonija br.4, poznatija kao Italijanska. Smatra se da je Mendelson posebno uživao stvarajući ovu simfoniju, zato će muzičari biti nadahnuti da tu radost prenesu publici, a vodjeni Srbom Dinićem, svakako će na najlepši način predstaviti umetničku lepotu ovog dela.

15.i 16. oktobar 2016.
Sala Silvestre Revueltas, Meksiko Siti
14590512_1101024803266008_6458230864686433535_n


Karmen

.

Četvrti put u svojoj karijeri Srba Dinić će postaviti najpoznatije delo Žorža Bizea, operu Karmen. Prethodna iskustva iz Berna, Beograda Meksika preneće na scenu opere Bellas Artes. Orkestru i horu će se pridružiti i dečiji hor Coral Agape sa kojim su saradjivali i pre nekoliko meseci u Humperdinkovoj operi Ivica i Marica. Ulogu Karmen tumačiće mecosopran Ginger Costa-Jackson, a ulogu Don Hozé, José Louis Ordóñez. Za male pevače od kojih se očekuje da ožive i ulepšaju scenu ovo će biti nezaboravan doživljaj, za iskusne muzičare hora i orkestra prilika da nauče puno o francuskom stilu, a za maestra Dinića još jedan izazov da na originalan i svoj način muzički oblikuje jednu od najpopularnijih opera današnjice.

22. septembar 2016. u 20 časova, premijera
25. septembar 2016. u 17 časova
27. septembar 2016. u 20 časova
Palacio de Bellas Artes, Mexico City
bellas-artes


Nacional de Canto Carlo Morelli

.

Nacionalno pevačko takmičenje Carlo Morelli ove godine se održava u Meksiko Sitiju po 34 put. Mladi i talentovani pevači koji budu ušli u finale imaće priliku da nastupe sa dirigentom Srbom Dinićem i orkestrom Bellas Artes.
Na završnom koncertu koji će biti održan 11.septembra predstaviće se deset finalista, a publika će imati priliku da čuje 20 arija. Mnogi poznati meksički pevači svoje prve profesionalne korake napravili su na ovom takmičenju. Neki od njih su i danas jako uspešni i sarađuju sa Srbom Dinićem i orkestrom Bellas Artes: Javier Camarena, Ramon Vargas, Maria Luisa Tamez.

11.9.2016. u 17h
Palacio de Bellas Artes, Mexico City

carlo-morelli-competition

Balet Žizela

.

Posle velikih operskih produkcija Srba Dinić opet diriguje u operi Bellas Artes, ovoga puta sa ansamblom priprema premijeru baleta Žizela. Na muziku Adolfa Adama baletani će izvesti originalnu koreografiju koju su još 1841. godine postavili Žan Korali i Žil Pero. Libretista Teofil Gotje je verno predstavio priču o staroj nemačkoj legendi pa ona i danas živi na baletskim scenama širom sveta. Uz podršku Srbe Dinića i orkestra Bellas Artes, baletski ansambl Compania Nacional de Danza pružiće publici pravi umetnički doživljaj.

27.8.2016. u 19h, premijera

28.8.2016. u 17h

30.8.2016. u 20h

1.9.2016. u 20h

3.9.2016. u 19h

4.9.2016. u 17h

Palacio de Bellas Artes, Mexico City
zizela

 

Video link


Lučija od Lamermura

.

Jedan od najvećih teatara u Meksiku, teatar Bisentenario (Teatro del Bicentenario) iz Leona, ugostiće Srbu Dinića u svojoj novoj produkciji opere Lučija od Lamermura. Ovu tragičnu operu Gaetana Donicetija smeštenu u Škotskoj planini Lamermur u 17.veku, pokušaće da na sceni teatra verno predstavi režiser Enrike Singer (Enrique Singer). Hor i orkestar sa velikim poverenjem prate sve instrukcije dirigenta, posebno motivisani, jer će sa njima na sceni u ulogama solista nastupiti Marija Hoze Moreno (Maria Jose Moreno) i Ramon Vargas (Ramon Vargas).
14. avgust 2016. u 18 časova
17.avgust 2016. u 20 časova
20.avgust 2016. u 19 časova
Teatro del Bisentenario, Leon, Meksiko
13920352_1216722775061008_6703968111336470576_o


НИН интервју 14.7.2016.

.

Србољуб Динић, диригент

Још је Черчил рекао да се не може смањивати буџет за културу, јер се онда нема више шта бранити у једној земљи. Нашој култури било би много боље када би и политика видела у њој свој интерес.

Повезаност Русије и Србије на пољу класичне музике траје веома дуго – вели наш прослављени диригент Србољуб Динић у разговору за наш лист, уочи одласка на Мокру Гору, где ће наступити на Бољшој фестивалу класичне музике (од 15. до 17. јула, у организацији Гаспромефта и Емира Кустурице). Недавно, он је именован за генералног музичког директора у великој оперској кући у Брауншвајгу у Немачкој, где почиње да ради у августу 2017, а његов досадашњи ангажман броји све значајне музичке куће широм света. „Годинама су наши најталентованији млади уметници одлазили у Москву и тамо стицали драгоцена знања која су после преносили новим генер200186-1ацијама код нас. Многи руски уметници су и активно радили као професори на нашој музичкој академији и у школама. Бољшој фестивал има управо ту улогу да спаја младе уметнике наше две земље“, каже Динић најављујући свој наступ на Мокрој Гори.

Како одабрати прави програм из обиља врхунских композиција које су понудиле Србија и Русија?

Наравно да је немогуће обухватити огроман репертоар који чини културно благо ових двеју земаља, пре свега Русије. Током година се ипак искристализовало једно језгро најзначајнијих дела из ових земаља. Ту пре свега мислим на дела Чајковског, Шостаковича, Римског-Корсакова, Прокофјева. Са друге стране имате Мокрањца, Христића, Љубицу Марић… Они нису само представници школа тих земаља, они су важан део светске музичке баштине.

Дуго сте радили у Швајцарској, тренутно у Мексику, а од 2017. године прелазите у Брауншвајг. Како бисте упоредили рад у различитим земљама на различитим континентима? На који начин преносите знања и искуства различитим културама путем класичне музике?

Свака земља има своје културно благо које одређује њен музички језик и традицију. Иако је позната фраза да је музика универзалан језик, мишљења сам да је то само делимично тако. Један мексички оркестар има изванредан осећај за тешке и неправилне ритмове, са друге стране има проблема са префињеним и транспарентним звуком Моцарта. Један аустријски или немачки оркестар поседује висок технички ниво и у стању је да изведе најбрже и најфиније пасаже музике Бетовена, Вагнера и Штрауса, али има проблема да произведе топао звук Вердија и Пучинија што је опет заштитни знак италијанских оркестара. Управо у томе и лежи изазов за сваког диригента који има интернационалну каријеру; проучити културу тих земаља, познавати њихове музичке специфичности, и пре свега, њихов менталитет.

Да ли у ери нових технологија, класика има све мање утицаја, простора за свој израз?

Не мислим да класика има све мање утицаја, иако је фасцинација њоме увек иста, она се посебно у последње време све више окреће и прилагођава медијима. Медији су главна одлика брзине којом се креће и како функционише данашње друштво. Многи оркестри и културне установе у свету користе могућности нових технологија, пре свега интернета, за промоцију и рекламу.

Да ли је данас довољно свирати класику или је и она део културе спектакла?

Ту су мишљења веома подељена, али у томе и јесте драж музике. Реч спектакл се може тумачити на много начина. Данас се скоро све упоређује са спектаклима који се виђају у „фабрици снова“ у Холивуду. Нажалост, спектакл сам по себи не даје гаранцију уметничког нивоа једног извођења. Класика сама себи прави најбољу рекламу уколико се изводи на врхунском нивоу. Чак и публика која није професионално музички образована, осећа када је једно извођење фантастично. Енергија која се притом ослобађа је задивљујуће јака.

Такође, опере су посебан пример модернизације и тражења нове публике. У којој мери се оне прилагођавају новом добу, поготово у различитим центрима у којима сте радили?200186-2

Моја искуства у Швајцарској су фантастична, пре неколико година швајцарска телевизија је направила пројекат вредан пажње. У Цириху, Берну и Базелу су уживо изведене опере Вердија и Пучинија, са најмодернијим техничким средствима данашњице, у ударном термину на првом програму државне телевизије. Није им сметало то што је у исто време на другом програму ишао директан пренос Лиге шампиона у фудбалу. Гледаност опера је била изузетна, што потврђује интерес публике за такву врсту промоције класичне музике. То је за мене било једно незаборавно искуство. Лоциран са оркестром у једном тржном центру у Берну, диригујући све време у камеру, без могућности директног визуелног контакта са певачима који су били удаљени више од једног километра и смештени у становима и парку, са последњом сценом у градском аутобусу, 150 микрофона, пет тон мајстора и великом телевизијском екипом. Такве врсте извођења су посебан пример модернизације и употребе медија. У Мексику се опера промовише на сличан начин као и у САД. Чувени су директни преноси из Метрополитен опере у Њујорку који су сада постали пракса и опери у Мексико Ситију, где сам ја шеф-диригент.

Да ли политика има утицаја на културу, музику, у овом случају и у Мексику и у Немачкој, као у Србији?

Навешћу један пример који мени улива страхопоштовање. Немачка има 82 оперске куће и преко 150 професионалних оркестара. Не постоји ниједна друга земља која се може тиме похвалити. Потпуно је непотребно дискутовати о томе да ли тамо постоји политички интерес. У Мексику су највеће културне институције директно повезане са управо реформираним Министарством културе које им пружа најбоље услове за рад. Опште је познато да је код нас финансијска ситуација у култури веома незавидна. Још је Сер Винстон Черчил у енглеском парламенту рекао да се не може смањивати буџет за културу, јер се онда нема више шта бранити у једној земљи. У време СССР -а, култура је била заштитни знак те земље и њене политике. Мислим да би нашој култури било много боље када би и политика видела у њој свој интерес.

Својевремено сте оштро критиковали рад уметника у Народном позоришту, који не могу квалитетно да се баве својим послом због бројних проблема које овдашње институције имају. Колико видимо, није се много променило… Како уметност у Србији може уопште да напредује кад о њој одлучују бројни други фактори?

Моја критика није била упућена уметницима Народног позоришта већ људима који воде ту установу, конкретно у опери. Застарели механизми у њој, више не постоје у свету. Народно позориште би требало да се отвори према свету и копира
успешне театре. Не можете стално да се жалите на новац, а имате нефункционални ансамбл, планира се све у последњем моменту и са недовољно проба, ниво репертоарских представа врло је проблематичан. Једној установи као што је Народно позориште потребан је јасан концепт за неколико година унапред, како се то ради у свету. Ако квалитет није на високом нивоу, нема нипублике а ни интереса медија и политике. Прво питање које би водећи људи у тој установи морали да поставе самима  себи врло је једноставно – где је њихово место у свету и какав циљ има једна национална кућа те традиције? С друге стране, имате велики успех Београдске филхармоније у последњих неколико година, управо захваљујући модернизацији, јасном планирању као и перманентном расту квалитета тог ансамбла. Нажалост, имате и оркестре који свирају на врхунском нивоу а немају никакве услове за рад. Н200187ајбољи пример за то је камерни оркестар Гудачи Светог Ђорђа.

Добитник сте на
граде за промовисање српске културе у свету. Да ли сматрате да је она недовољно заступљена и поред свег труда наших уметника?

Не сматрам да је српска култура недовољно заступљена у свету. Не смемо да заборавимо да смо у светским оквирима једна мала земља. Наши уметници су изузетно признати. Конкретно у класичној музици имате уметнике који задивљују публику широм света. Навео бих само неке од њих: Жељко Лучић, Немања Радуловић, Ксенија Јанковић, Зоран Тодоровић, Стефан Миленковић, Милена Китић, Гордан Николић, као и многи други који изванредно раде у оркестрима и оперским кућама широм света. Обавеза наших медија би, по мени, била да још опширније извештавају о њиховим успесима, као и да наши врхунски уметници буду чешће заступљени у њима.

Изводили
сте бројна дела класике, али шта је остало неизведено, а имате велику жељу да се нађе на вашем репертоару?

Многа дела која су некада за мене била само сан, већ се налазе на мом репертоару. Наравно да има још неколико која стоје на мојој листи жеља. Пре свега Вердиј
ев Отело и Вагнеров Прстен Нибелунга, а од симфонијског репертоара још нека дела Малера и Штрауса. Та дела су „лична карта“ сваког диригента.

 

Драган Јовићевић