Lučija od Lamermura

.

Jedan od najvećih teatara u Meksiku, teatar Bisentenario (Teatro del Bicentenario) iz Leona, ugostiće Srbu Dinića u svojoj novoj produkciji opere Lučija od Lamermura. Ovu tragičnu operu Gaetana Donicetija smeštenu u Škotskoj planini Lamermur u 17.veku, pokušaće da na sceni teatra verno predstavi režiser Enrike Singer (Enrique Singer). Hor i orkestar sa velikim poverenjem prate sve instrukcije dirigenta, posebno motivisani, jer će sa njima na sceni u ulogama solista nastupiti Marija Hoze Moreno (Maria Jose Moreno) i Ramon Vargas (Ramon Vargas).
14. avgust 2016. u 18 časova
17.avgust 2016. u 20 časova
20.avgust 2016. u 19 časova
Teatro del Bisentenario, Leon, Meksiko
13920352_1216722775061008_6703968111336470576_o


НИН интервју 14.7.2016.

.

Србољуб Динић, диригент

Још је Черчил рекао да се не може смањивати буџет за културу, јер се онда нема више шта бранити у једној земљи. Нашој култури било би много боље када би и политика видела у њој свој интерес.

Повезаност Русије и Србије на пољу класичне музике траје веома дуго – вели наш прослављени диригент Србољуб Динић у разговору за наш лист, уочи одласка на Мокру Гору, где ће наступити на Бољшој фестивалу класичне музике (од 15. до 17. јула, у организацији Гаспромефта и Емира Кустурице). Недавно, он је именован за генералног музичког директора у великој оперској кући у Брауншвајгу у Немачкој, где почиње да ради у августу 2017, а његов досадашњи ангажман броји све значајне музичке куће широм света. „Годинама су наши најталентованији млади уметници одлазили у Москву и тамо стицали драгоцена знања која су после преносили новим генер200186-1ацијама код нас. Многи руски уметници су и активно радили као професори на нашој музичкој академији и у школама. Бољшој фестивал има управо ту улогу да спаја младе уметнике наше две земље“, каже Динић најављујући свој наступ на Мокрој Гори.

Како одабрати прави програм из обиља врхунских композиција које су понудиле Србија и Русија?

Наравно да је немогуће обухватити огроман репертоар који чини културно благо ових двеју земаља, пре свега Русије. Током година се ипак искристализовало једно језгро најзначајнијих дела из ових земаља. Ту пре свега мислим на дела Чајковског, Шостаковича, Римског-Корсакова, Прокофјева. Са друге стране имате Мокрањца, Христића, Љубицу Марић… Они нису само представници школа тих земаља, они су важан део светске музичке баштине.

Дуго сте радили у Швајцарској, тренутно у Мексику, а од 2017. године прелазите у Брауншвајг. Како бисте упоредили рад у различитим земљама на различитим континентима? На који начин преносите знања и искуства различитим културама путем класичне музике?

Свака земља има своје културно благо које одређује њен музички језик и традицију. Иако је позната фраза да је музика универзалан језик, мишљења сам да је то само делимично тако. Један мексички оркестар има изванредан осећај за тешке и неправилне ритмове, са друге стране има проблема са префињеним и транспарентним звуком Моцарта. Један аустријски или немачки оркестар поседује висок технички ниво и у стању је да изведе најбрже и најфиније пасаже музике Бетовена, Вагнера и Штрауса, али има проблема да произведе топао звук Вердија и Пучинија што је опет заштитни знак италијанских оркестара. Управо у томе и лежи изазов за сваког диригента који има интернационалну каријеру; проучити културу тих земаља, познавати њихове музичке специфичности, и пре свега, њихов менталитет.

Да ли у ери нових технологија, класика има све мање утицаја, простора за свој израз?

Не мислим да класика има све мање утицаја, иако је фасцинација њоме увек иста, она се посебно у последње време све више окреће и прилагођава медијима. Медији су главна одлика брзине којом се креће и како функционише данашње друштво. Многи оркестри и културне установе у свету користе могућности нових технологија, пре свега интернета, за промоцију и рекламу.

Да ли је данас довољно свирати класику или је и она део културе спектакла?

Ту су мишљења веома подељена, али у томе и јесте драж музике. Реч спектакл се може тумачити на много начина. Данас се скоро све упоређује са спектаклима који се виђају у „фабрици снова“ у Холивуду. Нажалост, спектакл сам по себи не даје гаранцију уметничког нивоа једног извођења. Класика сама себи прави најбољу рекламу уколико се изводи на врхунском нивоу. Чак и публика која није професионално музички образована, осећа када је једно извођење фантастично. Енергија која се притом ослобађа је задивљујуће јака.

Такође, опере су посебан пример модернизације и тражења нове публике. У којој мери се оне прилагођавају новом добу, поготово у различитим центрима у којима сте радили?200186-2

Моја искуства у Швајцарској су фантастична, пре неколико година швајцарска телевизија је направила пројекат вредан пажње. У Цириху, Берну и Базелу су уживо изведене опере Вердија и Пучинија, са најмодернијим техничким средствима данашњице, у ударном термину на првом програму државне телевизије. Није им сметало то што је у исто време на другом програму ишао директан пренос Лиге шампиона у фудбалу. Гледаност опера је била изузетна, што потврђује интерес публике за такву врсту промоције класичне музике. То је за мене било једно незаборавно искуство. Лоциран са оркестром у једном тржном центру у Берну, диригујући све време у камеру, без могућности директног визуелног контакта са певачима који су били удаљени више од једног километра и смештени у становима и парку, са последњом сценом у градском аутобусу, 150 микрофона, пет тон мајстора и великом телевизијском екипом. Такве врсте извођења су посебан пример модернизације и употребе медија. У Мексику се опера промовише на сличан начин као и у САД. Чувени су директни преноси из Метрополитен опере у Њујорку који су сада постали пракса и опери у Мексико Ситију, где сам ја шеф-диригент.

Да ли политика има утицаја на културу, музику, у овом случају и у Мексику и у Немачкој, као у Србији?

Навешћу један пример који мени улива страхопоштовање. Немачка има 82 оперске куће и преко 150 професионалних оркестара. Не постоји ниједна друга земља која се може тиме похвалити. Потпуно је непотребно дискутовати о томе да ли тамо постоји политички интерес. У Мексику су највеће културне институције директно повезане са управо реформираним Министарством културе које им пружа најбоље услове за рад. Опште је познато да је код нас финансијска ситуација у култури веома незавидна. Још је Сер Винстон Черчил у енглеском парламенту рекао да се не може смањивати буџет за културу, јер се онда нема више шта бранити у једној земљи. У време СССР -а, култура је била заштитни знак те земље и њене политике. Мислим да би нашој култури било много боље када би и политика видела у њој свој интерес.

Својевремено сте оштро критиковали рад уметника у Народном позоришту, који не могу квалитетно да се баве својим послом због бројних проблема које овдашње институције имају. Колико видимо, није се много променило… Како уметност у Србији може уопште да напредује кад о њој одлучују бројни други фактори?

Моја критика није била упућена уметницима Народног позоришта већ људима који воде ту установу, конкретно у опери. Застарели механизми у њој, више не постоје у свету. Народно позориште би требало да се отвори према свету и копира
успешне театре. Не можете стално да се жалите на новац, а имате нефункционални ансамбл, планира се све у последњем моменту и са недовољно проба, ниво репертоарских представа врло је проблематичан. Једној установи као што је Народно позориште потребан је јасан концепт за неколико година унапред, како се то ради у свету. Ако квалитет није на високом нивоу, нема нипублике а ни интереса медија и политике. Прво питање које би водећи људи у тој установи морали да поставе самима  себи врло је једноставно – где је њихово место у свету и какав циљ има једна национална кућа те традиције? С друге стране, имате велики успех Београдске филхармоније у последњих неколико година, управо захваљујући модернизацији, јасном планирању као и перманентном расту квалитета тог ансамбла. Нажалост, имате и оркестре који свирају на врхунском нивоу а немају никакве услове за рад. Н200187ајбољи пример за то је камерни оркестар Гудачи Светог Ђорђа.

Добитник сте на
граде за промовисање српске културе у свету. Да ли сматрате да је она недовољно заступљена и поред свег труда наших уметника?

Не сматрам да је српска култура недовољно заступљена у свету. Не смемо да заборавимо да смо у светским оквирима једна мала земља. Наши уметници су изузетно признати. Конкретно у класичној музици имате уметнике који задивљују публику широм света. Навео бих само неке од њих: Жељко Лучић, Немања Радуловић, Ксенија Јанковић, Зоран Тодоровић, Стефан Миленковић, Милена Китић, Гордан Николић, као и многи други који изванредно раде у оркестрима и оперским кућама широм света. Обавеза наших медија би, по мени, била да још опширније извештавају о њиховим успесима, као и да наши врхунски уметници буду чешће заступљени у њима.

Изводили
сте бројна дела класике, али шта је остало неизведено, а имате велику жељу да се нађе на вашем репертоару?

Многа дела која су некада за мене била само сан, већ се налазе на мом репертоару. Наравно да има још неколико која стоје на мојој листи жеља. Пре свега Вердиј
ев Отело и Вагнеров Прстен Нибелунга, а од симфонијског репертоара још нека дела Малера и Штрауса. Та дела су „лична карта“ сваког диригента.

 

Драган Јовићевић

 

 

 


.

Maestro Dinić ponovo diriguje u svojoj zemlji. Po drugi put biće gost Boljšoj festivala čiji je osnivač Emir Kusturica. U prelepom prirodnom okruženju grada Mećavnik, održaće dva koncerta na otvorenoj pozornici sa velikim simfonijskim orkestrom. Solisti će biti Navek Ahnazarajan, jermenski violončelista i Zoran Todorović  proslavljeni srpski tenor. Boljšoj je festival ruske muzike pa će tako na programu ova dva koncerta biti Rokoko varijacije Petra Ilića  Čajkovskog, Slike sa izložbe Modesta Musorgskog i brojne arije iz najlepšeg operskog repertoara. Ovo je još jedan u nizu letnjih festivala na kojima Srba Dinić diriguje. Posle mnogih svetski poznatih  festivala gde je bio zapažen kao glavna karika, posebna mu je čast što učestvuje u tome da i Boljšoj zauzme značajno mesto na svetskoj muzičkoj sceni.

15.jul 2016. u 20 časova

16.jul 2016. U 20 časova

Trg Svetog Save, Mećavnik, Mokra Gora

 

Boljšoj

Nemački Rekvijem

.

Hor i orkestar opere Bellas Artes pripremaju jedno od najvećih Bramsovih dela. Pod dirigentskom palicom Srbe Dinića, scena teatra će ponovo oživeti. Posle ogromnog uspeha opere Puritani, publika će imati priliku da čuje jedan od najlepših Rekvijema u istoriji muzike, Nemački Rekvijem. Kao solisti će nastupiti Gabriela Herrera, sopran i Paul Armin Edelmann bariton.

23.jun 2016. u 20 časova
Sala Opere Bellas Artes, Meksiko Siti


Gala koncert tri tenora

.

Meksiko je retka zemlja koja može da se pohvali da ima tri generacije svetski poznatih i uspešnih tenora. To su Francisko Araiza, Ramon Vargas i Havier Kamarena. Oni su se okupili oko Srbe Dinića i orkestra Mineria kojeg čine posebno birani muzičari. Njihov gala koncert biće prelepa razmena iskustva starijih i entuzijazma mladih umetnika. Na programu će biti 19 numere koje obuhvataju uvertire, arije i pesme iz najlepšeg operskog repertoara.
7.jun 2016. Godine, 20 časova
Sala Nezahualcoyotl, Meksiko siti
image (5) (1)


Premijera Puritana u Operi Bellas Artes

.

Poslednja zajednička premijera koju su imali Srba Dinić i ansambl Opere Bellas Artes bila je Toska u novembru 2015. Na pripremi nove opere Puritana, svi rade vredno i predano. Prošao je period odvojenih proba i sada su svi ponovo zajedno na sceni: solisti, hor, orkestar na sceni i iza scene, i  simfonijski orkestar.

Za Srbu Dinića ovo je treća produkcija Puritana. Prva je bila u koncertnom teatru u Bernu, druga u Finskoj na Muzičkom festival u Savonlini sa Teatrom Masimo iz Palerma. Sa pripremom treće produkcije dolaze nova uzbuđenja, novi proctor i umetnici koji svojim entuzijazmom i predanošću doprinose da iznova otkrijemo lepotu Belinijevog rada. Operu će režirati Ragnar Conde, a u glavnim ulagama su: Javier Camarena, Leticia Altamirano, Armando Piña, Rosendo Flores, Isabel Stueber…

22.maj 2016. u 17 časova

Sala Opere Bellas Artes, Meksiko Siti

image(1)

Druga nedelja rada sa Meksičkom filharmonijom

.

Srba Dinić i Meksička filharmonija nastavljaju saradnju. U drugoj nedelji rada pripremaju novi simfonijski koncert. Na programu će biti Egmont uvertira Op.84 Ludviga van Betovena, kojom će otvoriti koncert. Simfonijski komad Cumbres iz 1940. godine komponovao je Hoze Pablo Monsajo (José Pablo Moncayo 1912–1958), istaknuti meksički kompozitor i dirigent, koji je ubedljivo prikazao suštinu nacionalne težnje i kontradiktornosti meksičkog društva XX veka. Koncert će se nastaviti Simfonijom br. 3, F-dur, Op.90 Johanesa Bramsa, koja je poznata širokom auditorijumu. Smatra se da je Bramsu ova simfonija umetnički najkompletnija. Možda su i zato njene teme često korišćene u filmskim scenama, televizijskim emisijama i popularnoj muzici.
Ovaj koncertni program publika će imati priliku da čuje dva puta.

4. maj 2016. u 18 časova
5. maj 2016. u 12:30 časova
Sala Silvestre Revueltas, Meksiko Siti
14.5.2016


Koncerti sa Meksičkom filharmonijom

.

U toku meseca maja, dirigent Srba Dinić i Meksička filharmonija održaće seriju koncerata. Prva dva biće posvećena najvećim kompozitorima klasicizma. Na programu će biti Simfonija br.103 u Es-duru Jozefa Hajdna i Simfonija br.2 u D-duru Ludviga van Betovena. Na koncertu će biti izveden i Mocartov Koncert za klavir i orkestar br.21 u C-duru K 467, a solista je istaknuti meksički pijanista Mauricio Nader.

7.maj 2016. u 18 časova

8.maj 2016.  u 12:30 časova

Sala Silvestre Revueltas, Meksiko Siti

7.i 8. maj

Koncertno izvođenje opere “Ivica i Marica”

.

Publika u Meksiko Sitiju imaće priliku da na najlepši način doživi jednu od najpoznatijih bajki Braće Grim, Ivicu i Maricu. Orkestar Bellas Artes priprema ovu veliku i zahtevnu operu Engelberta Humperdinka (1854–1921) sa posebnim entuzijazmom, jer će svirati za najmlađu publiku. Humperdink je ovo delo nazvao opera bajka, a libreto je napisala njegova sestra Adelhajd Vete.

Maestro Srba Dinić će se ponovo susresti sa svojim omiljenim junacima iz detinjstva koje će u operi tumačiti Anabel de la Mora kao Marica i Isabel Stüber Malagamba kao Ivica.

Budući da orkestar Bellas Artes i njihov šef-dirigent Srba Dinić nisu nastupali zajedno nekoliko meseci, ova opera biće lepa najava nastavka sezone i zajedničkih koncerata.

 

24.april, 17 časova

Opera Bellas Artes, Meksiko Siti

Hansel y Gretel

Koncert sa OFUNAM i Leticiom Moreno

.

Muzičari orkestra OFUNAM iz Meksiko Sitija, pripremaju novi koncert sa dirigentom Srbom Dinićem. Na sceni će im se pridružiti Leticia Moreno, mlada violinistkinja španskog porekla, koja je svoje muzičko znanje sticala kod Vengerova, Takena i Rostropoviča. Leticija Moreno i orkestar OFUNAM, pod vodjstvom Srbe Dinića, po prvi put dele muzički podijum i ozbiljno su pristupili tumačenju Šostakovičevog Koncerta za violinu i orkestar u a-molu.

Pored ovog koncerta, orkestar će svojim  muzičkim koloritom provesti publiku i kroz delo  Slike sa izložbe, Modesta Musorgskog.

  1. april 20 časova
  2. april 12 časova

Sala Nezahualcoyotl, Meksiko Siti

OFUNAM FOTO