Posted by & filed under Aktuelno.

Nova sezona simfonijskih koncerata počinje u nedelju, 26. septembra u Velikoj dvorani.

Na programu će biti Uvertira u C -duru kompozitorke Fanny Hensel, Koncert za mali orkestar Siegfrieda Matthusa i Brahms-ova Simfonija br. 1.

Fanny Hensel bila je starija voljena sestra Felix Mendelssohn-a koja je bila muzički nadarena, ali je njen talenat retko dobijao priliku da se predstavi zbog stave društva tog vremena u kom žene nisu bile hrabrene da slede profesionalne karijere. Fanny je od malih nogu svirala klavir. Svom slavnom bratu je nesebično bila mentor i inspiracija tokom cele njegove spektakularne karijere. Samo nekoliko od 400 njenih kompozicija, bile su objavljene tokom njenog života, a neke pesme su štampane pod imenom njenog brata. Ova graciozna orkestarska uvertira verovatno je nastala oko 1830. godine za nastup na porodičnim nedeljnim kućnim koncertima u Berlinu.

U znak sećanja na kompozitora Siegfried-a Matthus-a koji je nedavno preminuo, Staatsorchestar Braunschweig će izvesti njegov koncert za mali orkestar. Siegfried Matthus je 2013. godine dobio muzičku nagradu Louis Spoht Braunschweig i imao je dugu saradnju sa Staatsorchester Braunschweig. Matthus je komponovao više od 600 dela. Njegov opus obuhvata 14 opera, preko 60 velikih orkestarskih dela, brojnu kamernu muziku, balete i filmsku muziku.

Godine 1854. 21-godišnji Johannes Brahms je prvi put čuo Bethoven-ovu Devetu simfoniju i odlučio da napiše jednu u istom tonalitetu. Sledeće godine je svom prijatelju, violinisti Josif-u Joachim-u, napisao: „Okušao sam se u simfoniji tokom prošlog leta, čak sam orkestrirao prvi stav i završio drugi i treći.” Ali nezadovoljan nedovršenom simfonijom, Brahms je materijal preradio u sonatu za dva klavira. Nakon više od 20 godina stvaranja, kompozicija je premijerno izvedena 4. novembra 1876. godine u Karlsruheu u Nemačkoj.

Proslavljeni austrijski muzički kritičar Eduard Hanslick pohvalio je kompoziciju kao „jedno od najindividualnijih i najveličanstvenijih dela simfonijske književnosti“. Recenziju je zaključio ovim entuzijastičnim rečima: „Nova Bramsova simfonija je nešto čime se nacija može ponositi, neiscrpno vrelo dubokog zadovoljstva i plodnog proučavanja.“ Ta procena i dalje važi. Svojom Simfonijom broj 1 u c -molu, Brahms je konačno obezbedio mesto pored Beethovena u panteonu velikih kompozitora.