Ponovo na sceni

.

Posle pola godine pauze usled covid krize, koncertna sezona 2020/21. se nastavlja u Braunšvajgu. Generalni muzički direktor, Srba Dinić i simfonijski orkestar Braunšvajga, vraćaju se na scenu u nedelju, 20. i ponedeljak, 21. septembra. Na programu će biti Koncert za violinu u D duru, Eriha Volganga Korngolda i Simfonija C dur, Franca Šuberta.

Solista će biti Josef Ziga.

Korngoldov violinski koncert je među pet najizvođenijih koncerata za violinu u istoriji muzike. Kada je dovršio ovaj lirski i razigrani koncert, imao je 50 godina i živeo u Americi. Iako su ove godine za mnoge umetnike veoma značajne, Korngold ih je karakterisao rečima “Pedeset je staro za čudo od deteta” jer je već sa šest godina svirao klavir, u osmoj komponovao prvo delo, a u jedanaestoj komponovao balet. Mentori su mu bili Gustav Mahler i Richard Strauss. Ovaj koncert odlikuje miks poznog romantizma i modernog, filmskog muzičkog jezika.

Velika C dur simfonija Franca Šuberta, poslednje je orkestarsko delo ovog kompozitora. Premijerno ju je izveo Mendelson, u martu, 1839. godine, više od deceniju od njegove smrti. Simfonija odiše velikim Betovenovim uticajem. Poput Betovena ali na sopstveni način, Šubert ulazi u mračni svet muzike.


Generalni muzički direktor i koncert majstor

.

Srba Dinić naći će se u drugačijoj ulozi na koncertu 28. marta. Umesto sa dirigentskom palicom, Srba Dinić nastupiće kao pijanista zajedno sa violinistom Johannesom Denhoffom, koncert majstorom Staatsorchester Braunschweig.

Na programu će biti: Sonata br. 1 u molu, op.105, Robert Schumann;

Sonata A Dur op. 47 “Kreutzer Sonata”,  Ludvig van Beethoven kao i Johannes Brahms: Sonata u d-molu, op.108  

 

Kompozitor Robert Schumann napisao je violinsku sonatu za svega četiri dana, od 12. do 16. septembra 1851. godine i namenio je Wilhelm Joseph von Wasielewskom i Clari Schumann.

Ova sonata je jedinstvena među Schumannovim kamernim delima i čine je tri stava sa centralnim Allegrettom koji donosi zanimljivu kombinaciju sporog stava i scherzoa.

 

Beethoven je poznat po rušenju svih vrsta muzičkih granica, a otvaranje njegove „Kreutzer“ Sonate za violinu i klavir je sjajan primer toga. Beethoven je sam rekao da je sonata napisana u virtuoznom stilu, poput koncerta i lako je čuti o čemu je govorio u radikalnim uvodnim notama. Dobro je razumio koliko je ova nova sonata različita od prethodnih. Na naslovnoj strani opisao ju je kao “Sonatu za pianoforte i violinu obligato, napisanu u vrlo koncertnom stilu, gotovo kao concerto.”

 

Svoju Sonatu za klavir i violinu u d-mollu, Johannes Brahms započeo je gotovo odmah po završetku sonate broj 2 u A-duru, tokom odmora u Thunu u leto 1886. godine, ali je rad na njoj pauzirao dve godine i završio je tek kada se 1888. vratio u Thun na još jedan odmor.

Ta dva dela se u stvari potpuno razlikuju jedan od drugog: A-dur sonata je lagana i zrači toplom melodijom od početka do cilja, dok je d-moll sonata atletska, vlaknasta, a ponekad čak i nervozna stvar koja donosi dramu daleko više epske prirode.

Brahms je Sonatu br. 3 posvetio Hansu von Bülow, pijanisti, dirigentu, prijatelju i kompozitoru; prvi put su je izveli Brahms i violinista Jenö Hubay u Budimpešti, 22. decembra 1888. godine.


Koncerta serija “Vreme za klasiku”

.

Vreme je za klasiku u gradovima Celle i Helmsted. 

Publika će uživati u “tonskoj poemi” Arnolda Shoenberga “Verklärte Nacht – Ozarena noć”, koncertu za obou i orkestar, Richarda Straussa i Betovenovoj očaravajućoj Četvrtoj Simfoniji. 

Koncerti će biti održani 4. marta u gradu Celle i 5. marta u Helmstedu.

Verklarte Nacht, op. 4, (srpski “Ozarena noć”) američkog kompozitora Arnolda Schoenberga rođenog u Austriji, izuzetno je romantično delo nastalo 1899. godine, pre nego što je Šenberg prešao na dodekafonsku tehniku, koja je postala njegov potpis.

Verklarte Nacht je tonska pesma – odnosno, instrumentalna kompozicija sa sadržajem – u tradiciji “Les Preludes”, Franza Liszta i “Don Juana”, Richarda Straussa.

Schoenbergov komad se od svojih modela razlikuje po tome što je kamerno, a ne orkestarsko delo. Godinama kasnije, 1917. godine, Schoenberg je napravio novi aranžman za gudački orkestar koji uključuje i basove. Iako ova poema ima zaplet, ona ne prikazuje ništa više od šetnje i razgovora. Za nju je Schoenberg crpeo inspiraciju iz istoimene pesme, psihološkog portreta, Richarda Dehmela, objavljene u zbirci “Veib und Velt” (1896; „Žena i svet“). Suština pesme odnosi se na prihvatanje i razumevanje. Iako je prvobitno komponovan kao gudački sekstet, delo se često izvodi sa gudačkim orkestrom.

Richard Strauss – Oboe Concerto

Posle razgovora sa američkim vojnikom iz Čikaga, neposredno nakon Drugog svetskog rata, Rihard Štraus komponuje koncert za obou i orkestar. Vojnik, John de Lancie, koji je bio oboista u Simfonijskom orkestru u Pitsburgu pre stupanja u vojsku, posetio je Straussa nekoliko puta i predložio mu da komponuje koncert za ovaj instrument. Zadivljujuće je da je ovaj lagani i raspevani koncert nastao u poznim Straussovim godinama nakon rata.

Muzička zabluda: Beethovenova simfonija br. 4

Beethovenova simpatična Četvrta simfonija je lagano remek-delo prepuno mizernih muzičkih šala. Ubrzo nakon što je završio svoju revolucionarnu Treću simfoniju, „Eroicu“, Beethoven je započeo skiciranje svog Petog dela koje se nastavlja na temu herojske borbe, tako živo istraženo u Trećoj. Ipak, ostavio je mesta da napiše potpuno drugačiju simfoniju.

Tokom svoje karijere, Beethoven je voleo da istovremeno radi na kontrastnim delima. Umesto epskog putovanja iz tame u svetlost, Beethovenova Četvrta je očaravajuće delo puno komedije.

Iako Simfonija br. 4 deli mnoge aspekte simfonijskog ideala sa svojom neposrednom braćom i sestrama, ona ne nosi nužno i njihova psihološka značenja. Može biti da je ovaj nedostatak psihološke katarze razlog kritičnog zanemarivanja, jer se često opisuje kao delo relaksacije između titanskih intelektualnih dela „Eroice“ i Simfonije br. 5. Međutim, taj nedostatak „ozbiljnosti“ uravnotežen je direktnošću i klasično sadržanom snagom u ovoj simfoniji.

 


“Missa Solemnis” – iz srca

.

16. i 17. februar, Stadthalle

Ludwig van Beethoven
Missa Solemnis D-dur op. 123

Muzički direktor: Srba Dinić

Solisti: Isabel Stüber Malagamba (Alt), Matthias bull (tenor), Jisang Ryu (bass)
hor State Theater Braunschweig i Concert Choir Brunswick

Obeležavanje jubileja Betovena biće krunisano izvođenjem dela “Missa solemnis” koja će po prvi put biti izvedena ove godine u koncertnoj seriji državnog orkestra Braunschweig.

“Missa Solemnis” je jedno od najvećih dela ikada napisanih. Komponovano je za veliki hor, orkestar i četiri solista i predstavlja duboku Betovenovu ličnu ekspresiju. Na partituri Bethoven je napisao: Iz srca – može se vratiti u srce!

Delo se završava plašljivom, krhkom molbom za mir na koju nema odgovara jer je praćena ratnim udarima. Ali odgovor dolazi u Devetoj simfoniji, sa njenim završnim koralom koji je zasnovan na Schillerovoj „Odi radosti“, napisanoj u doba revolucije. Te reči i Beethovenova muzika pozivaju čovečanstvo da kleči pred stvaraocem ali da odgovore okrenu jedni drugima. Put ka miru, predlaže on, ne daje se odozgo, već iznutra i među nama, u univerzalnom bratstvu.

Zanimljivo je da je Beethoven premijerno želeo da izvede Misu zajedno sa tek završenom Devetom simfonijom na koncertu u pozorištu Karntnertor, 7. maja 1824. godine, ali su mu cenzori zabranili izvođenje verskog dela u koncertnoj dvorani. Međutim, napravljen je kompromis u kome su izvedena samo tri stava Mise zajedno sa Devetom simfonijom.

Beethoven je komponovao “Missu Solemnis” za ustoličenje svog velikog prijatelja i učenika, nadvojvode Rudolpha, nadbiskupa Olmutza – kompletirajući je tri godine nakon ceremonije ustoličenja.

Missa Solemnis zauzima posebno mesto u Beethovenovom stvaralaštvu. O njoj su kritičari pisali: Onima za koje je Bethovenova muzika važan razlog življenja, Missa Solemnis zauzima centralno mesto – delo koje treba poštovati ali i više od toga, treba je voleti.


Prvi koncert u Srbiji ove godine

.

7. februar, Sinagoga, Novi Sad

Prvi koncert u ovoj godini u Srbiji, maestro Srba Dinić održaće sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom u Sinagogi u Novom Sadu.

Premijerno će biti izveden koncert za obou i orkestar, mađarskog kompozitora Friđeša Hidaša, a kao solistkinja nastupiće Sanja Romić.

Friđeš Hidaš je mađarski kompozitor koji je završio kompoziciju na akademiji Franc List u Budimpešti. Njegov opus obuhvata gotovo svaki žanr, uključujući opere, balete, koncerte, druga orkestarska dela, kamernu muziku kao i vokalnu i horsku muziku. Bio je jedno od glavnih imena u svetu savremene komerne i koncertne muzike za duvačke instrumente. Dobitnik je mnogo nagrada i priznanja za svoje muzičko stvaralaštvo.

Na programu će biti i Uvertira za komičnu operu “Figarova ženidba”, V.A. Mocarta kao i “Pastoralna”, Šesta simfonija Ludviga van Betovena sa kojom će ovaj orkestar obeležiti 250 godina od rođenja kompozitora.


Ciklus “Mit 9. simfonije”

.

19. i 20. januar, Stadhalle

Deveta simfonija Gustava Mahlera, remek delo i veličanstveni oproštaj

Mahler je napisao svoju 9. simfoniju 1908. i 1909, kada je kompozitor pretrpeo nekoliko udara: umrla mu je ćerka Ana Marija, a njemu je dijagnostifikovana bolest srca.

Simfonija je snažna meditacija o ljudskom stanju: istraživanje ideja o životu i smrti. Završna stranica poslednjeg, kataklizmički sporog stava Malerove Devete simfonije jedno je od najpoznatijih mesta u orkestarskoj muzici, trenutak u kojem muzika polako, bolno premošćuje egzistencijalni jaz između zvuka i tišine, prisustva i odsustva, života i smrti.

Poslednji takt je čak i obeležen pianississimo, sa dugom pauzom – „ersterbend“ (umire), kao da njena poruka već nije dovoljno jasna.

Mahler je umro 1911. a njegova simfonija br. 9 premijerno je izvedena 1912. godine.

Pre Malerove simfonije izvešće se Betovenova klavirska sonata „Les Adieux“, koju je kompozitor napisao povodom odlaska svog prijatelja i zaštitnika nadvojvode Rudolfa iz Beča. U svoja tri stava, Betoven obrađuje gotovo lična osećanja zbog “oproštaja”, “odsustva” i “ponovnog spajanja”.

 


Evgenije Onjegin – Vrhunska opera izgubljene ljubavi i gorkog žaljenja

.

17.01. Staatstheater Braunshweig

“Čini mi se da sam zaista nadaren sposobnošću da istinito, iskreno i jednostavno izrazim osećanja, raspoloženja i slike koje predlaže tekst. U tom smislu sam realista i u osnovi Rus.” – Petar Iljič Čajkovski

Opera, koja je premijerno prikazana 29. marta 1879. godine, čuvena je po intenzivnom melodičnom pulsu i gromovitom emotivnom udarcu. Ovo jedna od najintimnijih opera Čajkovskog, koja predstavlja enciklopediju ruske muzike. Sa Onjeginom, uzvišena muzika Čajkovskog nas odvodi u romantičnu Rusiju Puškina.

Duboko dirljiva priča sa dugim melodijama, plesovima i duelima koji zaustavljaju dah. Kao i u svojim baletima, Čajkovski unosi mnoštvo simfonijskih elemenata u muziku, bogatu orkestraciju i melodične arije.

Opera “Evgenije Onjegin” premijerno će biti izvedena pod muzičkom direkcijom Srbe Dinića, 17. januara u Staatstheater Braunschweig.


Od tame ka svetlosti

.

2. januar

Kao deo obeležavanja 250. godina od rođenja Ludwiga van Beethovena, Staatsorchestra Braunsweig će pod muzičkom direkcijom Srbe Dinića, u okviru novogodišnjeg koncerta, izvesti Uvertiru Leonora br. 3, Koncert za klavir br. 3 u c mollu, op. 37 i Simfoniju br. 5 u c mollu, op. 67.

Kao solistkinja u Koncertu za klavir br. 3, predstaviće se pijanistkinja Olga Scheps.

Uvertira Leonora br. 3 smatra se jednom od najveličanstvnijih uvertira u orkestarskoj literature. Muzičko-filozofski put koji je Betoven projektovao u svojim simfonijama, Petoj i Devetoj, u ovoj uzbudljivoj uvertiri dolazi kompresovan u tonski dokument zapanjujuće moći.

Mnogi kritičari smatraju da je Koncert za klavir br. 3 upravo personifikacija Betovenove dramatične, mračne ličnosti čiju muziku su oblikovali tragični životni događaji. U njemu Betoven putuje rasponom emocija od tragedije do komedije dok se u osnovi čitavog dela nameće odlučnost kompozitora da klavir postavi podjednako sa orkestrom, isto tako snažno i ekspresivno.

Postoje svakakve vrste karakteristika koje idu sa ovim tonalitetom, c mollom, a njegovu moć Betoven koristi i za svoju Petu Simfoniju.

Zbog svoje sirove moći i obuzimajućeg načina predstavljanja trijumfa nad nesrećom, Peta Simfonija se smatra jednom od najpopularnijih simfonija. Sam Betoven dirigovao je premijeru ovog dela, zajedno sa Šestom “Pastoralnom” u Beču, 22. decembra, 1808. godine, što nije izazvalo veliko interesovanje. Međutim, od tada, postalo je jedno od najpopularnijih dela klasične muzike. Vođena moćnim motivom otvaranja, Simfonija izražava jedan od fundamentalnih elemenata evropske kulture vodeći slušaoca “od tame ka svetlosti”, od poraza do trijumfa.


Godina Betovena

.

Poštovane dame i uvažena gospodo,

Dragi prijatelji,

Godine 2020. proslavljamo 250. rođendan Ludviga van Beethovena! Njegov rad i posredovanje ka buržoaskom društvu, koje se brzo razvijalo kao rezultat Francuske revolucije 1789. godine, bilo je od suštinskog značaja za razvoj “klasičnog” koncertnog sistema kakav danas poznajemo i volimo.

Nijedan orkestar neće izbeći zadatak da na nov, poseban način i možda uz neočekivane klasifikacije, oživi dela ovog kompozitora koji je i bez povoda i godišnjica, stalno prisutan na repertoarima.

Staatsorchester Braunschweig, na primer, po prvi put u svojoj koncertnoj seriji, izvešće delo „Missa solemnis“, u saradnji sa horom Državnog pozorišta i KonzertChor Braunschweig. Međutim, kontekstualizacija predstavlja stvarni fokus našeg pristupa posredovanju.

Ciklus „Mit 9. simfonije“ je suštinski programski element u kome ćemo prvo izvesti odgovarajuće simfonije Gustava Mahlera i Antona Brucknera. Pored toga, ciklus „Bauhaus“ nudi kombinaciju sa potpuno drugačijim, održivim fenomenom prenošenja umetnosti i kreativne kulture u društvo. Možda će u ovom kontekstu susret „Pastoralne“ sa „Simfonijom velikog grada“ biti događaj za vas sa posebnim uvidima. Bili bismo izuzetno srećni zbog toga! I srećni smo što sa Olgom Šems možemo da započnemo našu novu seriju „Umetnik u rezidenciji“ za vas. Sjajna pijanistkinja, naši ostali muzički gosti, dame i gospoda državnog orchestra, nadam se da smo time pobudili vaše interesovanje. Zato što vam se svi radujemo!

Vaš Srba Dinić


OPERA “IVICA I MARICA” – SEMPEROPER DREZDEN, 13, 19. i 21. DECEMBAR

.

Tri datuma u decembru, rezervisana su u kalendaru Srbe Dinića za nastupe u čuvenoj drezdenskoj Semperoper. Semperoper u Drezdenu je arhitektonski spomenik, simbol grada i okosnica operske umetnosti u svetu. U dugoj istoriji ove operske kuće, premijerno su izvedena mnoga dela među kojima su i najvažnije kompozicije Richarda Wagnera i Richarda Straussa. Na programu će biti opera „Ivica i Marica“ koju je prema najčuvenijoj bajci braće Grim, komponovao Engelbert Humperdinck. Prvobitno zamišljena kao komad za svoju porodicu na tekst njegove sestre Adelheid Wette, „Ivica i Marica“ postala je prva Humperdinckova opera koja je oborila sve rekorde uspeha. Počevši svoju karijeru kao asistent Richarda Wagnera, Humperdinck uzima Wagnerovu harmonsku tehniku koju ublažava kako bi bila prikladna bajkovitoj temi. U produkciji Katharine Thalbach iz Semperoper Drezden, ovaj naslov je obogaćen ostalim karakterima iz Grimovih bajki. Crvenkapa, Snežana i zli vuk kidnapuju decu dok odrasli kreću na muzičko putovanje kroz začaranu šumu, prateći tragove dobro poznati likova iz bajki.