Nova saradnja sa Gudačima Sv. Đorđa

.

Gudači Svetog Đorđa započeće svoju jubilarnu 30. sezonu sa maestrom Srbom Dinićem u ulozi novog šefa dirigenta i umetničkog direktora.

Prvi koncert biće održan 30. marta.

Maestro Dinić će ove jubilarne sezone dirigovati na 5 koncerata u Beogradu.


Koncert sa Simfonijskim orkestrom Crne Gore

.

Maestro Srba Dinić gostovaće u petak, 18. marta, u Crnoj Gori.

Koncert sa Simfonijskim orkestrom Crne Gore biće održan na Velikoj sceni Muzičkog centra Crne Gore.

Crnogorski simfonisti će izvesti: „Adagio za gudače” jednog od najizvođenijih američkih kompozitora XX veka – Semjuela Barbere, „Zalazak sunca” italijanskog kompozitora Otorina Respigija i Mocartovu Simfoniju u g-molu br. 40.

 


Srba Dinić je novi gostujući dirigent Muzičke produkcije RTS

.

Maestro Srba Dinić novi je glavni gostujući dirigent Muzičke produkcije RTS. Srba će predvoditi Simfonijski orkestar RTS u interesantnim koncertim projektima, koji su predviđeni za predstojeću muzičku sezonu.

Prvi koncert održaće se u subotu, 19. februaru u Kolarčevoj zadužbini. Na program će biti dela Betovena i Bramsa, a kao solista nastupiće jedan od najtalentovanijih mladih pijanista današnjice, Ivan Bašić.

Ivan Bašić će izvesti čuveni Betovenov “Treći koncert za klavir i orkestar”. Na programu će biti i uvertira “Koriolan”, kao i poslednja Bramsova simfonija “Simfonija br. 4”.

Pijanista Ivan Bašić rođen je u Beogradu 1996. godine. Diplomirao je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nevene Popović, gde je proglašen za najperspektivnijeg pijanistu svoje generacije. Godine 2017. primljen je u koncertnu klasu prof. Konstantina Šerbakova na Univerzitetu umetnosti u Cirihu, gradu u kome se i trenutno usavršava. Kritika njegov pijanizam definiše kao „strasni, sa enormnim emocijama koje izviru iz njega” (G. Krajačić, „Književne novine“), a opisan je kao „tehnički superioran i izrazito muzikalan pijanista” (R. Mitrović, „Ars Sonora“, Radio Beograd 2).


Koncert u Evropskoj prestonici kulture u 2022. godini

.

Univerzalni jezik muzike će 10. februara u Srpsko narodno pozorište spojiti: svetski proslavljenog virtuoza na violini, Stefana Milenkovića, jednog od najvećih pijanista današnjice Kemala Gekića, maestra Srboljuba Dinića i Vojvođanski simfonijski orkestar.

Kemal Gekić, jedan od najistaknutijih pijanista svoje generacije, koji se školovao i radio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Njegove interpretacije krasi originalnost pristupa, često provokativnog i intrigantnog, hrabrog i uverljivog

Ovo muzičko veče će svojim nastupom oplemeniti još jedan umetnik zadivljujuće biografije, koji nakon dosta godina provedenih u inostanstvu, prenosi svoje znanje mladim violinistima Akademije umetnosti u Novom Sadu. Stefan Milenković, veliki virtuoz na violini, izvešće Koncert za violinu i orkestar br. 2 Feliksa Mendelsona. Na repertoaru će se još naći i Klasična simfonija Sergeja Prokofjeva.


Srba Dinić i Hrvatsko narodno kazalište

.

Tokom februara, Srba Dinić će gostovati u Hrvatskom narodnom kazalištu sa čijim ansamblom će izvoditi operu “Čarobna frula”. Izvođenja su zakazana za 1, 3, 21, 23 i 25. februar.

Ova postavka dobila je brojne pozitivne kritike:

Čarobna frula u režiji Krešimira Dolenčića i izvedbi svih protagonista pravi je trijumf humanosti i optimizma, maestralno iščitan iz čarobne Mozartove partiture.— Klasika.hr

Tko je bio najbolji? Nitko! Svi su bili najbolji. Doista, treba vidjeti i čuti zagrebačku Čarobnu frulu u kojoj se svi osjećaju dobro, a publika odlazi ozarena. Rijetkost.— Jutarnji list


Ciklus „1700 godina jevrejskog života u Nemačkoj“

.

Ciklus „1700 godina jevrejskog života u Nemačkoj“ pod muzičkom upravom generalnog muzičkog direktora Srbe Dinića, nastavlja sa delima Gustava Malera, Eriha Volfganga Korngolda, Aleksandra Zemlinskog i Ervina Šulhofa.

Džez je došao do izražaja u Šulhofovom kreativnom i profesionalnom životu: nastupao je kao džez pijanista, a njegova upotreba tog idioma u svojim kompozicijama bila je prava (evropska, a ne američka) stvar, a ne superponirana izvan njega. Šulhof je ovo delo napisao 1921. godine, nazvavši ga “Svita u novom stilu”, a novi stil je, naravno, džez. Kasnije je promenio naslov u “Svita za kamerni orkestar, op. 37”. U to vreme je bio veoma zaljubljen u pokret DADA, zasnovan na principima namerne iracionalnosti, anarhije, cinizma i odbacivanja zakona lepote i društvene organizacije. Nije nastavio u dadaističkim idealima, ali on jeste primenjen u predgovor Sviti Opus 37 sa besmislenom pesmom u dada stilu: Daj mi nečuvene moći/Sve ću vas pojesti/S tobom u mašinu za kobasice/Grupa svinja! !!/Onda, onda dolazi trenutak u Kosmosu/Kada ću se transformisati u “BAYER Aspirin.”

Maler je lično pisao poeziju za “Lieder eines fahrenden Gesellen” („Pesme jednog putnika“), iako je bio pod velikim uticajem narodnih stihova u zbirci “Des Knaben Vunderhorn”.

Ciklus četiri pesme za nizak glas (koju često izvode i žene i muškarci) napisan je oko 1884-1885, kao posledica Malerove nesrećne ljubavi prema sopranu Johani Rihter (1858-1943), koju je upoznao dok je bio dirigent operske kuće. u Kaselu, Nemačka, i orkestriran i revidiran je 1890-ih.

Erih Volfgang Korngold, veliki austrijski operski kompozitor, komponovao je i filmsku muziku u Americi sa velikim uspehom i donevši tamo svoju evropsku notu. Tonska pesma „Sutra” iz 1944. godine predstavlja sopstveni muzički jezik sa sjajnim zvukom simfonijskog orkestra, uz podršku hora i vokalnog soliste.

Muzika “Sinfonijete” Aleksandra Zemlinskog leži negde između kasnog romantizma u Malerovom stilu i linearne objektivnosti, pri čemu je drugi stav, Balada, najbliži Malerovom duhu. Delo pokazuje kako bečka muzika može zvučati bez Šenbergovog uticaja.


Čarobna frula – premijera

.

Premijera opere „Čarobna frula” biće održana sutra, 4. decembra, u Großes Haus, Braunšvajg.

Mocartova čudesna mešavina ljudskog i natprirodnog, komedije i romanse, uvlači nas u svet u kome princ Tamino i princeza Pamina trijumfuju nad svakom preprekom u potrazi za mudrošću i prosvetljenjem i bivaju konačno ujedinjeni u ljubavi.

Sa „Čarobnom frulom“ reditelj Dagmar Šlingman prikazuje nadrealni svet u kome su granice između dobrog i lošeg zamagljene.

Da li je – kako je kraljica u početku tvrdila – Sarastro taj koji je tiranin i mora biti svrgnut, ili on i njegova pratnja imaju bolje ideje? Kada se suoče sa ovim različitim sistemima i svetovima mišljenja, mladi protagonisti su ti koji moraju da pronađu sopstvene vrednosti i samim tim svoj novi put u budućnost.


Ciklus 1700 godina jevrejskog života u Nemačkoj

.

Državni orkestar Braunšvajga pod upravom Srbe Dinića predstaviće „1700 godina jevrejskog života u Nemačkoj“, kroz dela Kurta Vajla, Franca Šrekera i Pola Abrahama. Na program će biti i Mocartov klavirski koncert u de-molu sa nagrađivanom pijanistkinjom Olgom Šeps.

Kompozitori Kurt Vajl, Franc Šreker i Pol Abraham su rođeni u Evropi krajem 19. veka i njihov rad je doživeo iznenadnu prekretnicu kada su nacionalsocijalisti došli na vlast.

“Der Silbersee: ein Vintermarchen (Srebrno jezero: zimska bajka)” je „predstava sa muzikom“ u tri čina Kurta Vajla na nemački tekst Georga Kajzera. Podnaslov je aluzija na satiričnu epsku pesmu Hajnriha Hajnea iz 1844. „Nemačka. Zimska priča”. “Srebrno jezero” se tiče surovih realnosti socijalno i ekonomski podeljenog sveta u vreme poslednje široko rasprostranjene nezaposlenosti. Pripada istom žanru „play-with-music“ kao “Opera od tri penija” – tročasovno veče, od čega je oko jedan sat muzičko. “Srebrno jezero” uključuje neke proslavljene hitove, ali ako bolje pogledamo, umesto Threepenny jazz benda, nalazi se orkestar srednje veličine bez ikakvih džez instrumenata, a umesto nekoliko kratkih pasaža za prosjački hor, skoro masonska uloga za četvoroglasni hor.

“Der ferne Klang” je izuzetan na više načina. U prvom redu, Šreker suptilno nijansira veliki orkestar. Orkestraciju krasi pedantna pažnja prema tembru i boji, opšte izbegavanje udvostručavanja i originalan i inovativan tretman efekata. Zapanjujući kontrasti harmonije doprinose atmosferi drame u partituri koja se sada može videti kao suštinska po svom uticaju na mlađe kompozitore, delo najveće snage i značaja, deo postojeće operske i muzičke tradicije, kojoj je služila.

Mađarski kompozitor Pol Abraham postigao je ogroman uspeh širom Evrope sa svojim „džez operetama“, i to ne samo u Vajmarskom Berlinu, gde su njegova dela za orkestar upotpunjen džez bendom izazvala senzaciju. „Bal u Savoju“ ima radnju koja podseća na “Die Fledermaus” i njenu raznovrsnost uticaja, od kojih su neki evropski, a neki oslikavaju savremenu američku popularnu pesmu.

Ovaj raznovrstan program upotpunjuje miljenici publike: pijanistkinja, Olga Šeps, svira jedan od najpoznatijih Mocartovih klavirskih koncerata, dramatičan, melanholičan dijalog između orkestra i soliste.


Srba Dinić sa Ivom Pogorelićem u Novom Sadu

.

Posle četvrdeset godine, renomirani pijanista Ivo Pogorelić, nastupiće u Novom Sadu, na koncertu sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom koji će dirigovati Srba Dinić.

Koncert će se održati u Srpskom narodnom pozorištu u nedelju, 10. oktobra.

Virtuoznost Ive Pogorelića, kritičari su često komentarisali kao “genije koji svira kao da je 200 godina ispred svog vremena.”

Pogorelić je rođen u Beogradu gde je završio osnovno muzičko obrazovanje, a zatim se seli u Moskvu gde je pohađao konzervatorijum P.I. Čajkovski. Radikalnu promenu u umetničkom razvoju doživljava radeći sa istaknutim gruzijskim pedagogom i pijanistom, Alisa-om Kezeradze. Debitovao je u Carnegie Hall-u, 1981. godine i iste godine u Londonu. Nastupao je na najznačajnijim svetskim scenama.

Na programu na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorište biće sledeća dela:

M. fon Veber: Uvertira za operu “Čarobni strelac”

Šopen: Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu, op. 21

Mendelson: Simfonija br. 4 u A-duru, „Italijanska“


Srba Dinić ponovo sa Gudačima sv. Đorđa – 1. oktobra u Beogradu

.

Posle više od dve godine pauze, Srba Dinić nastupiće ponovo sa Gudačima svetog Đorđa čiji šef-dirigent je bio u periodu od 2013. do 2019. godine.

U petak, 1.10. u Skupštini grada Beograda, Srba i Gudači izvešće Brandenburški koncert br. 6 i Koncert za dve violine i orkestar u d mollu, Johana Sebastiana Bach-a, kao i Vivaldijem Koncert za 2 violine i orkestar u a molllu i Holberg svitu Edvarda Griga.

U šest ‘Brandenburških’ koncerata, Bach istražuje sve aspekte ovog žanra, s obzirom na instrumentaciju i način na koji se nosi sa formom.

Jedan od mnogih Bahovih eksperimenata u instrumentaciji je Brandenburški koncert br. 6 u B Duru. Koncert je pisan za dve viole, dve viole da gamba (koje su se već smatrale starim instrumentom kada je ovaj koncert napisan 1721, godine), jedno violončelo, jednu violončelu (bas gusle) i čembalo. Nema visokih, sopran instrumenata osim upotrebe gornjeg registra čembala. Nastala tonska boja u rukama manjeg kompozitora možda bi postala previše dosadna i monotona, ali Bach piše muziku velike lepote u radosnoj boji.

„Etienne Roger, izdavač iz Amsterdama, predstavio je 1711. godine, ono što je trebalo da postane najuticajnija muzička publikacija prve polovine 18. veka: Vivaldijev L’estro armonico, op. 3 “, piše Michael Talbot, biograf Antonija Vivaldija. Svakako je ovih 12 koncerata za jednu, dve, tri ili četiri violine postalo široko poznato tokom prvih godina objavljivanja. J.S. Bach ih je poznavao, i transkribovao je šest od njih za orgulje ili klavijaturu, od kojih je jedan ovaj a-moll koncert za dve violine, gudače i basso continuo. Vivaldijevi brzi pokreti poznati su po zanosu, a uvodni Allegro ovog dela nije izuzetak. Ako se tome doda i privlačnost tema,  dobije se recept koji je fascinirao slušaoce od J.S. Baha do našeg vremena. U solo deonicama, Vivaldi daje pravu ravnotežu između lepote i virtuoznog prikaza.