U čast Mocarta – koncert sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, 23. april 2021.

.

Nakon više od godina dana, Srba Dinić se vraća pred Vojvođanski simfonijski orkestar. 

Pod dirigentskom palicom maestra Dinića, orkestar će izvesti Mocartova dela “Koncert za hornu i orkestar br. 3”,  Uvertiru za operu “Don Đovani“ i Simfoniju br. 41, poznatu pod nazivom “Jupiter“. Na taj način će biti zaokružen ciklus koncerata pod nazivom “Mocartu u čast – 230 godina od smrti kompozitora”.

Kao solista nastupiće Radovan Vlatković, jedan od najvećih hornista svih vremena. O Vlatkovićevoj impresivnoj karijeri svedoči činjenica da je od 2014. godine počasni član Kraljevske muzičke akademije, a tu čast ima svega 300 muzičara iz celog sveta.


Opera “Rusalka” na digitalnoj pozornici

.

Lirska bajka u tri čina “Rusalka” koju je komponovao Antonjin Dvoržak, može se pogledati u digitalnoj verziji do 4. aprila, a zatim će biti dostupna u okviru  OperaVision programa.

Premijera ove opere bila je zakazana za novembar ali je stopirana zbog drugog zaključavanja usled pandemije. Srba Dinić kao muzički direktor i reditelj Dirk Schmeding sa svojim timovima, uspeli su da završe probe sa redukovanim pevačkim i orkestarskim ansamblom usled higijenskih regulativa.

Naslovna uloga Rusalke poverena je fenomenalnoj Julie Adams koju je prvo bukirao New York MET ali joj se ukazao slobodan termin zbog otkazivanje cele sezone tamo.

Rusalka je prvi put izvedena 31. marta, 1901. godine u Pragu sa Růženom Maturovom u glavnoj ulozi. Opera je doživela neverovatan uspeh u Češkoj, a zatim i u inostranstvu. Danas je Rusalka jedna od dvadeset najizvođenijih opera na svetu.

Libreto je inspirisan češkom verzijom centralno-evropske narodne bajke koja je poznata i kao Undine (1811), Friedricha de la Motte Fouquéa ili “Mala sirena” (1837), Hans Christian Andersena. Originalna priča je savršeno prenešena na muziku prepunu koloritom i magijom uz vagnerijanski uticaj. Takođe postoje sličnosti i sa drugom divnom vodenom bajkom o žrtvovanju i iskupljenju, operom Nikolaja Rimski-Korsakovog, “Sadko” iz 1898. godine.

Photo: Thomas M. Jauk 


Drugi Simfonijski koncert – 25. i 26. oktobra

.

Drugi Simfonijski koncert u novom ciklusu “Avangarda” doneće izvođenja ekspresionistički obojene Kamerne simfonije Franz Schrekera i Betovenov jedinstveni koncert za klavir broj 4. Solista će biti Martina Filjak.

Neki su Schrekera smatrali jednim od najperspektivnijih kompozitora dvadesetog veka. Uživao je značajni uspeh kao kompozitor opere, u stilu koji spaja post romantičara sa elementom muzičkog kolaža, prikazujući scene u kojima se suprotstavljaju i preklapaju različiti muzički slojevi kroz maestralne orkestarske boje. Tokom osam godina, od vrhunca njegove popularnosti 1924. do prisilne ostavke 1932. godine, Nacisti su uspeli da gotovo obezvrede njegovu muziku i povuku je iz svesti javnosti, ne samo u okviru Rajha, već i širom sveta.  “Kamerna simfonija” nastala je usred Prvog svetskog rata, 1916. godine. Schreker je dobio narudžbinu da komponuje orkestarsko delo za obeležavanje stogodišnjice od osnivanja Bečke Muzičke akademije. Tako je nastala sjajna romantičarska kompozicija za svega 23 muzičara.

Beethovenov četvrti klavirski koncert donosi potpuno nov i jedinstven stil u odnosu na njegova prethodna koncertska dela. U ovom najnežnije izrečenom i poetičnijem od svih svojih koncerata, Beethoven nudi svoj najradikalniji potez – počinje koncert samo sa klavirom. Ovo je bio potez bez presedana. Ritmička elastičnost prve solo izjave i odgovora orkestra nagoveštava neobičan opseg tempa. Drugi stav, praćen samo gudačima, postao je najpoznatiji deo ovog koncerta.


Žrtvovanje, herojstvo i trijumf – premijera opere Fidelio

.

Jedina Beethovenova opera koju je napisao govori o žrtvi, herojstvu i trijumfu i jedna je od njegovih najdragocenijih ali ujedno i najproblematičnijih kompozicija. Nakon 10 godina ispravljanja partiture koje su donele četiri različite uverture, finalna verzija premijerno je izvedeno 1814. godine.

Opera je pisana u dva čina prema libretu koji potpisuju Josef Sonnleithner, Stephan von Breuning i Georg Friedrich Treitschke.

“Čitav posao s operom (Fidelio) najneobičniji je na svetu. Velika je razlika između promišljanja i mogućnosti podvrgavanja zanosu. Ukratko, uveravam vas, ova opera će mi doneti krunu mučenika“, napisao je Beethoven 1814. godine. U to vreme je radio na trećoj i poslednjoj verziji dela, koja je primljena sa oduševljenjem na premijeri koja je održana u Beču, u Theater am Kärntnertor, 23. maja 1814. godine.

Nacionalni teatar u Braunšvajgu zaokružiće obeležavanje Beethovenove godine izvođenjem specijalne verzije njegove jedine opere. Ovu kamernu verziju za redukovani ansambl čiji aranžman je odobrio lično Beethoven, kreirao je Wenzel Sedlák.


Ponovo na sceni

.

Posle pola godine pauze usled covid krize, koncertna sezona 2020/21. se nastavlja u Braunšvajgu. Generalni muzički direktor, Srba Dinić i simfonijski orkestar Braunšvajga, vraćaju se na scenu u nedelju, 20. i ponedeljak, 21. septembra. Na programu će biti Koncert za violinu u D duru, Eriha Volganga Korngolda i Simfonija C dur, Franca Šuberta.

Solista će biti Josef Ziga.

Korngoldov violinski koncert je među pet najizvođenijih koncerata za violinu u istoriji muzike. Kada je dovršio ovaj lirski i razigrani koncert, imao je 50 godina i živeo u Americi. Iako su ove godine za mnoge umetnike veoma značajne, Korngold ih je karakterisao rečima “Pedeset je staro za čudo od deteta” jer je već sa šest godina svirao klavir, u osmoj komponovao prvo delo, a u jedanaestoj komponovao balet. Mentori su mu bili Gustav Mahler i Richard Strauss. Ovaj koncert odlikuje miks poznog romantizma i modernog, filmskog muzičkog jezika.

Velika C dur simfonija Franca Šuberta, poslednje je orkestarsko delo ovog kompozitora. Premijerno ju je izveo Mendelson, u martu, 1839. godine, više od deceniju od njegove smrti. Simfonija odiše velikim Betovenovim uticajem. Poput Betovena ali na sopstveni način, Šubert ulazi u mračni svet muzike.


Generalni muzički direktor i koncert majstor

.

Srba Dinić naći će se u drugačijoj ulozi na koncertu 28. marta. Umesto sa dirigentskom palicom, Srba Dinić nastupiće kao pijanista zajedno sa violinistom Johannesom Denhoffom, koncert majstorom Staatsorchester Braunschweig.

Na programu će biti: Sonata br. 1 u molu, op.105, Robert Schumann;

Sonata A Dur op. 47 “Kreutzer Sonata”,  Ludvig van Beethoven kao i Johannes Brahms: Sonata u d-molu, op.108  

 

Kompozitor Robert Schumann napisao je violinsku sonatu za svega četiri dana, od 12. do 16. septembra 1851. godine i namenio je Wilhelm Joseph von Wasielewskom i Clari Schumann.

Ova sonata je jedinstvena među Schumannovim kamernim delima i čine je tri stava sa centralnim Allegrettom koji donosi zanimljivu kombinaciju sporog stava i scherzoa.

 

Beethoven je poznat po rušenju svih vrsta muzičkih granica, a otvaranje njegove „Kreutzer“ Sonate za violinu i klavir je sjajan primer toga. Beethoven je sam rekao da je sonata napisana u virtuoznom stilu, poput koncerta i lako je čuti o čemu je govorio u radikalnim uvodnim notama. Dobro je razumio koliko je ova nova sonata različita od prethodnih. Na naslovnoj strani opisao ju je kao “Sonatu za pianoforte i violinu obligato, napisanu u vrlo koncertnom stilu, gotovo kao concerto.”

 

Svoju Sonatu za klavir i violinu u d-mollu, Johannes Brahms započeo je gotovo odmah po završetku sonate broj 2 u A-duru, tokom odmora u Thunu u leto 1886. godine, ali je rad na njoj pauzirao dve godine i završio je tek kada se 1888. vratio u Thun na još jedan odmor.

Ta dva dela se u stvari potpuno razlikuju jedan od drugog: A-dur sonata je lagana i zrači toplom melodijom od početka do cilja, dok je d-moll sonata atletska, vlaknasta, a ponekad čak i nervozna stvar koja donosi dramu daleko više epske prirode.

Brahms je Sonatu br. 3 posvetio Hansu von Bülow, pijanisti, dirigentu, prijatelju i kompozitoru; prvi put su je izveli Brahms i violinista Jenö Hubay u Budimpešti, 22. decembra 1888. godine.


Koncerta serija “Vreme za klasiku”

.

Vreme je za klasiku u gradovima Celle i Helmsted. 

Publika će uživati u “tonskoj poemi” Arnolda Shoenberga “Verklärte Nacht – Ozarena noć”, koncertu za obou i orkestar, Richarda Straussa i Betovenovoj očaravajućoj Četvrtoj Simfoniji. 

Koncerti će biti održani 4. marta u gradu Celle i 5. marta u Helmstedu.

Verklarte Nacht, op. 4, (srpski “Ozarena noć”) američkog kompozitora Arnolda Schoenberga rođenog u Austriji, izuzetno je romantično delo nastalo 1899. godine, pre nego što je Šenberg prešao na dodekafonsku tehniku, koja je postala njegov potpis.

Verklarte Nacht je tonska pesma – odnosno, instrumentalna kompozicija sa sadržajem – u tradiciji “Les Preludes”, Franza Liszta i “Don Juana”, Richarda Straussa.

Schoenbergov komad se od svojih modela razlikuje po tome što je kamerno, a ne orkestarsko delo. Godinama kasnije, 1917. godine, Schoenberg je napravio novi aranžman za gudački orkestar koji uključuje i basove. Iako ova poema ima zaplet, ona ne prikazuje ništa više od šetnje i razgovora. Za nju je Schoenberg crpeo inspiraciju iz istoimene pesme, psihološkog portreta, Richarda Dehmela, objavljene u zbirci “Veib und Velt” (1896; „Žena i svet“). Suština pesme odnosi se na prihvatanje i razumevanje. Iako je prvobitno komponovan kao gudački sekstet, delo se često izvodi sa gudačkim orkestrom.

Richard Strauss – Oboe Concerto

Posle razgovora sa američkim vojnikom iz Čikaga, neposredno nakon Drugog svetskog rata, Rihard Štraus komponuje koncert za obou i orkestar. Vojnik, John de Lancie, koji je bio oboista u Simfonijskom orkestru u Pitsburgu pre stupanja u vojsku, posetio je Straussa nekoliko puta i predložio mu da komponuje koncert za ovaj instrument. Zadivljujuće je da je ovaj lagani i raspevani koncert nastao u poznim Straussovim godinama nakon rata.

Muzička zabluda: Beethovenova simfonija br. 4

Beethovenova simpatična Četvrta simfonija je lagano remek-delo prepuno mizernih muzičkih šala. Ubrzo nakon što je završio svoju revolucionarnu Treću simfoniju, „Eroicu“, Beethoven je započeo skiciranje svog Petog dela koje se nastavlja na temu herojske borbe, tako živo istraženo u Trećoj. Ipak, ostavio je mesta da napiše potpuno drugačiju simfoniju.

Tokom svoje karijere, Beethoven je voleo da istovremeno radi na kontrastnim delima. Umesto epskog putovanja iz tame u svetlost, Beethovenova Četvrta je očaravajuće delo puno komedije.

Iako Simfonija br. 4 deli mnoge aspekte simfonijskog ideala sa svojom neposrednom braćom i sestrama, ona ne nosi nužno i njihova psihološka značenja. Može biti da je ovaj nedostatak psihološke katarze razlog kritičnog zanemarivanja, jer se često opisuje kao delo relaksacije između titanskih intelektualnih dela „Eroice“ i Simfonije br. 5. Međutim, taj nedostatak „ozbiljnosti“ uravnotežen je direktnošću i klasično sadržanom snagom u ovoj simfoniji.

 


“Missa Solemnis” – iz srca

.

16. i 17. februar, Stadthalle

Ludwig van Beethoven
Missa Solemnis D-dur op. 123

Muzički direktor: Srba Dinić

Solisti: Isabel Stüber Malagamba (Alt), Matthias bull (tenor), Jisang Ryu (bass)
hor State Theater Braunschweig i Concert Choir Brunswick

Obeležavanje jubileja Betovena biće krunisano izvođenjem dela “Missa solemnis” koja će po prvi put biti izvedena ove godine u koncertnoj seriji državnog orkestra Braunschweig.

“Missa Solemnis” je jedno od najvećih dela ikada napisanih. Komponovano je za veliki hor, orkestar i četiri solista i predstavlja duboku Betovenovu ličnu ekspresiju. Na partituri Bethoven je napisao: Iz srca – može se vratiti u srce!

Delo se završava plašljivom, krhkom molbom za mir na koju nema odgovara jer je praćena ratnim udarima. Ali odgovor dolazi u Devetoj simfoniji, sa njenim završnim koralom koji je zasnovan na Schillerovoj „Odi radosti“, napisanoj u doba revolucije. Te reči i Beethovenova muzika pozivaju čovečanstvo da kleči pred stvaraocem ali da odgovore okrenu jedni drugima. Put ka miru, predlaže on, ne daje se odozgo, već iznutra i među nama, u univerzalnom bratstvu.

Zanimljivo je da je Beethoven premijerno želeo da izvede Misu zajedno sa tek završenom Devetom simfonijom na koncertu u pozorištu Karntnertor, 7. maja 1824. godine, ali su mu cenzori zabranili izvođenje verskog dela u koncertnoj dvorani. Međutim, napravljen je kompromis u kome su izvedena samo tri stava Mise zajedno sa Devetom simfonijom.

Beethoven je komponovao “Missu Solemnis” za ustoličenje svog velikog prijatelja i učenika, nadvojvode Rudolpha, nadbiskupa Olmutza – kompletirajući je tri godine nakon ceremonije ustoličenja.

Missa Solemnis zauzima posebno mesto u Beethovenovom stvaralaštvu. O njoj su kritičari pisali: Onima za koje je Bethovenova muzika važan razlog življenja, Missa Solemnis zauzima centralno mesto – delo koje treba poštovati ali i više od toga, treba je voleti.


Prvi koncert u Srbiji ove godine

.

7. februar, Sinagoga, Novi Sad

Prvi koncert u ovoj godini u Srbiji, maestro Srba Dinić održaće sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom u Sinagogi u Novom Sadu.

Premijerno će biti izveden koncert za obou i orkestar, mađarskog kompozitora Friđeša Hidaša, a kao solistkinja nastupiće Sanja Romić.

Friđeš Hidaš je mađarski kompozitor koji je završio kompoziciju na akademiji Franc List u Budimpešti. Njegov opus obuhvata gotovo svaki žanr, uključujući opere, balete, koncerte, druga orkestarska dela, kamernu muziku kao i vokalnu i horsku muziku. Bio je jedno od glavnih imena u svetu savremene komerne i koncertne muzike za duvačke instrumente. Dobitnik je mnogo nagrada i priznanja za svoje muzičko stvaralaštvo.

Na programu će biti i Uvertira za komičnu operu “Figarova ženidba”, V.A. Mocarta kao i “Pastoralna”, Šesta simfonija Ludviga van Betovena sa kojom će ovaj orkestar obeležiti 250 godina od rođenja kompozitora.


Ciklus “Mit 9. simfonije”

.

19. i 20. januar, Stadhalle

Deveta simfonija Gustava Mahlera, remek delo i veličanstveni oproštaj

Mahler je napisao svoju 9. simfoniju 1908. i 1909, kada je kompozitor pretrpeo nekoliko udara: umrla mu je ćerka Ana Marija, a njemu je dijagnostifikovana bolest srca.

Simfonija je snažna meditacija o ljudskom stanju: istraživanje ideja o životu i smrti. Završna stranica poslednjeg, kataklizmički sporog stava Malerove Devete simfonije jedno je od najpoznatijih mesta u orkestarskoj muzici, trenutak u kojem muzika polako, bolno premošćuje egzistencijalni jaz između zvuka i tišine, prisustva i odsustva, života i smrti.

Poslednji takt je čak i obeležen pianississimo, sa dugom pauzom – „ersterbend“ (umire), kao da njena poruka već nije dovoljno jasna.

Mahler je umro 1911. a njegova simfonija br. 9 premijerno je izvedena 1912. godine.

Pre Malerove simfonije izvešće se Betovenova klavirska sonata „Les Adieux“, koju je kompozitor napisao povodom odlaska svog prijatelja i zaštitnika nadvojvode Rudolfa iz Beča. U svoja tri stava, Betoven obrađuje gotovo lična osećanja zbog “oproštaja”, “odsustva” i “ponovnog spajanja”.