Srba Dinić sa Ivom Pogorelićem u Novom Sadu

.

Posle četvrdeset godine, renomirani pijanista Ivo Pogorelić, nastupiće u Novom Sadu, na koncertu sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom koji će dirigovati Srba Dinić.

Koncert će se održati u Srpskom narodnom pozorištu u nedelju, 10. oktobra.

Virtuoznost Ive Pogorelića, kritičari su često komentarisali kao “genije koji svira kao da je 200 godina ispred svog vremena.”

Pogorelić je rođen u Beogradu gde je završio osnovno muzičko obrazovanje, a zatim se seli u Moskvu gde je pohađao konzervatorijum P.I. Čajkovski. Radikalnu promenu u umetničkom razvoju doživljava radeći sa istaknutim gruzijskim pedagogom i pijanistom, Alisa-om Kezeradze. Debitovao je u Carnegie Hall-u, 1981. godine i iste godine u Londonu. Nastupao je na najznačajnijim svetskim scenama.

Na programu na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorište biće sledeća dela:

M. fon Veber: Uvertira za operu “Čarobni strelac”

Šopen: Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu, op. 21

Mendelson: Simfonija br. 4 u A-duru, „Italijanska“


Srba Dinić ponovo sa Gudačima sv. Đorđa – 1. oktobra u Beogradu

.

Posle više od dve godine pauze, Srba Dinić nastupiće ponovo sa Gudačima svetog Đorđa čiji šef-dirigent je bio u periodu od 2013. do 2019. godine.

U petak, 1.10. u Skupštini grada Beograda, Srba i Gudači izvešće Brandenburški koncert br. 6 i Koncert za dve violine i orkestar u d mollu, Johana Sebastiana Bach-a, kao i Vivaldijem Koncert za 2 violine i orkestar u a molllu i Holberg svitu Edvarda Griga.

U šest ‘Brandenburških’ koncerata, Bach istražuje sve aspekte ovog žanra, s obzirom na instrumentaciju i način na koji se nosi sa formom.

Jedan od mnogih Bahovih eksperimenata u instrumentaciji je Brandenburški koncert br. 6 u B Duru. Koncert je pisan za dve viole, dve viole da gamba (koje su se već smatrale starim instrumentom kada je ovaj koncert napisan 1721, godine), jedno violončelo, jednu violončelu (bas gusle) i čembalo. Nema visokih, sopran instrumenata osim upotrebe gornjeg registra čembala. Nastala tonska boja u rukama manjeg kompozitora možda bi postala previše dosadna i monotona, ali Bach piše muziku velike lepote u radosnoj boji.

„Etienne Roger, izdavač iz Amsterdama, predstavio je 1711. godine, ono što je trebalo da postane najuticajnija muzička publikacija prve polovine 18. veka: Vivaldijev L’estro armonico, op. 3 “, piše Michael Talbot, biograf Antonija Vivaldija. Svakako je ovih 12 koncerata za jednu, dve, tri ili četiri violine postalo široko poznato tokom prvih godina objavljivanja. J.S. Bach ih je poznavao, i transkribovao je šest od njih za orgulje ili klavijaturu, od kojih je jedan ovaj a-moll koncert za dve violine, gudače i basso continuo. Vivaldijevi brzi pokreti poznati su po zanosu, a uvodni Allegro ovog dela nije izuzetak. Ako se tome doda i privlačnost tema,  dobije se recept koji je fascinirao slušaoce od J.S. Baha do našeg vremena. U solo deonicama, Vivaldi daje pravu ravnotežu između lepote i virtuoznog prikaza.

 


Nova sezona

.

Nova sezona simfonijskih koncerata počinje u nedelju, 26. septembra u Velikoj dvorani.

Na programu će biti Uvertira u C -duru kompozitorke Fanny Hensel, Koncert za mali orkestar Siegfrieda Matthusa i Brahms-ova Simfonija br. 1.

Fanny Hensel bila je starija voljena sestra Felix Mendelssohn-a koja je bila muzički nadarena, ali je njen talenat retko dobijao priliku da se predstavi zbog stave društva tog vremena u kom žene nisu bile hrabrene da slede profesionalne karijere. Fanny je od malih nogu svirala klavir. Svom slavnom bratu je nesebično bila mentor i inspiracija tokom cele njegove spektakularne karijere. Samo nekoliko od 400 njenih kompozicija, bile su objavljene tokom njenog života, a neke pesme su štampane pod imenom njenog brata. Ova graciozna orkestarska uvertira verovatno je nastala oko 1830. godine za nastup na porodičnim nedeljnim kućnim koncertima u Berlinu.

U znak sećanja na kompozitora Siegfried-a Matthus-a koji je nedavno preminuo, Staatsorchestar Braunschweig će izvesti njegov koncert za mali orkestar. Siegfried Matthus je 2013. godine dobio muzičku nagradu Louis Spoht Braunschweig i imao je dugu saradnju sa Staatsorchester Braunschweig. Matthus je komponovao više od 600 dela. Njegov opus obuhvata 14 opera, preko 60 velikih orkestarskih dela, brojnu kamernu muziku, balete i filmsku muziku.

Godine 1854. 21-godišnji Johannes Brahms je prvi put čuo Bethoven-ovu Devetu simfoniju i odlučio da napiše jednu u istom tonalitetu. Sledeće godine je svom prijatelju, violinisti Josif-u Joachim-u, napisao: „Okušao sam se u simfoniji tokom prošlog leta, čak sam orkestrirao prvi stav i završio drugi i treći.” Ali nezadovoljan nedovršenom simfonijom, Brahms je materijal preradio u sonatu za dva klavira. Nakon više od 20 godina stvaranja, kompozicija je premijerno izvedena 4. novembra 1876. godine u Karlsruheu u Nemačkoj.

Proslavljeni austrijski muzički kritičar Eduard Hanslick pohvalio je kompoziciju kao „jedno od najindividualnijih i najveličanstvenijih dela simfonijske književnosti“. Recenziju je zaključio ovim entuzijastičnim rečima: „Nova Bramsova simfonija je nešto čime se nacija može ponositi, neiscrpno vrelo dubokog zadovoljstva i plodnog proučavanja.“ Ta procena i dalje važi. Svojom Simfonijom broj 1 u c -molu, Brahms je konačno obezbedio mesto pored Beethovena u panteonu velikih kompozitora.


Pučinijeva besmrtna tragedija

.

Nacionalni teatar Braunšvajg seli scenu na otvoreni prostor, na Burgplatz. Premijera opera „Madame Butterfly“ biće izvedena 3. jula i izvodiće se do 21. jula.

Japanska tragedija, Madame Butterfly, opera u tri čina (prvobitno dva čina) italijanskog kompozitora Giacoma Puccinija (italijanski libreto Luigija Illice i Giuseppea Giacose) premijerno je izvedena u operi La Scala u Milanu, 17. februara 1904.

Puccini i njegovi libretisti preduzeli su korake da unesu element realizma u novu operu. Illica je čak putovao u Nagasaki kako bi istražio lokalnu boju, dok se Puccini bavio istraživanjem japanske muzike. Puccini je sa svojim libretistima uradio pet verzija dela dok nije postigao ono što danas imamo: precizno, nemilosrdno istraživanje kako se gotovo nemoćna žena kupuje i prodaje zapadnjaku željnom zadovoljstva.

Kroz operu Pučini koristi japanske melodije izgrađene na jedinstvenim muzičkim skalama. Takođe, u partituru ubrizgava i američku melodiju.

Cast: Julie Adams (Cio-Cio-San), Isabel Stüber Malagamba (Suzuki), Kwonsoo Jeon (Benjamin Franklin Pinkerton), Maximilian Krummen (Sharpless), Joska Lehtinen (Goro), Jelena Banković (Kate Pinkerton) and Jisang Ryu (uncle fat cat).


Moderna klasika

.

Nedelja, 20. i ponedeljak, 21. juna, rezervisani su za Koncert za violinu Ludviga van Beethovena u D Duru i Simfoniju br. 1, Sergeja Prokofjeva.

„Kada naši klasično naklonjeni muzičari i profesori (po mom mišljenju lažni klasičari) čuju ovu simfoniju, obavezno će povikati u znak protesta na ovaj nov primer drskosti Prokofjeva“, napisao je Prokofjev u svoj dnevnik, mišljenje o Simfoniji br. 1.

„Vidi kako ne dozvoljava da čak ni Mocart mirno leži u svom grobu već ga mora podbadati svojim prljavim rukama, zagađujući čiste klasične bisere groznim prokofjevskim disonancama“, zamišljao je kako govore. „Ali moji pravi prijatelji videće da je stil moje simfonije upravo mocartovski klasicizam i vrednovaće ga u skladu s tim, dok će se javnost bez sumnje zadovoljiti samo slušanjem vesele i nekomplikovane muzike kojoj će, naravno, aplaudirati.“

Zbog toga je bio potpuno u pravu; sa svojim bezobraznim smislom za humor, besprekornim zanatstvom i šarmantnim melodijama, simfonija je bila dašak svežeg vazduha i ostala je jedno od najpopularnijih dela kompozitora.

Koncert za violinu u D-duru, op. 61, koncert za solo violinu i orkestar Ludviga van Betovena, jedan od najranijih i najčešće izvođenih violinskih koncerata u tako velikom obimu. Premijerno je izveden u Beču 23. decembra 1806. To je bio Beethovenov jedini koncert za violinu i smatra se njegovim najlirskijim delom.

Ovaj koncert je poslednji samostalni nastup prvog koncertmajstora, Johannesa Denhoffa.


U čast Mocarta – koncert sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, 23. april 2021.

.

Nakon više od godina dana, Srba Dinić se vraća pred Vojvođanski simfonijski orkestar. 

Pod dirigentskom palicom maestra Dinića, orkestar će izvesti Mocartova dela “Koncert za hornu i orkestar br. 3”,  Uvertiru za operu “Don Đovani“ i Simfoniju br. 41, poznatu pod nazivom “Jupiter“. Na taj način će biti zaokružen ciklus koncerata pod nazivom “Mocartu u čast – 230 godina od smrti kompozitora”.

Kao solista nastupiće Radovan Vlatković, jedan od najvećih hornista svih vremena. O Vlatkovićevoj impresivnoj karijeri svedoči činjenica da je od 2014. godine počasni član Kraljevske muzičke akademije, a tu čast ima svega 300 muzičara iz celog sveta.


Opera “Rusalka” na digitalnoj pozornici

.

Lirska bajka u tri čina “Rusalka” koju je komponovao Antonjin Dvoržak, može se pogledati u digitalnoj verziji do 4. aprila, a zatim će biti dostupna u okviru  OperaVision programa.

Premijera ove opere bila je zakazana za novembar ali je stopirana zbog drugog zaključavanja usled pandemije. Srba Dinić kao muzički direktor i reditelj Dirk Schmeding sa svojim timovima, uspeli su da završe probe sa redukovanim pevačkim i orkestarskim ansamblom usled higijenskih regulativa.

Naslovna uloga Rusalke poverena je fenomenalnoj Julie Adams koju je prvo bukirao New York MET ali joj se ukazao slobodan termin zbog otkazivanje cele sezone tamo.

Rusalka je prvi put izvedena 31. marta, 1901. godine u Pragu sa Růženom Maturovom u glavnoj ulozi. Opera je doživela neverovatan uspeh u Češkoj, a zatim i u inostranstvu. Danas je Rusalka jedna od dvadeset najizvođenijih opera na svetu.

Libreto je inspirisan češkom verzijom centralno-evropske narodne bajke koja je poznata i kao Undine (1811), Friedricha de la Motte Fouquéa ili “Mala sirena” (1837), Hans Christian Andersena. Originalna priča je savršeno prenešena na muziku prepunu koloritom i magijom uz vagnerijanski uticaj. Takođe postoje sličnosti i sa drugom divnom vodenom bajkom o žrtvovanju i iskupljenju, operom Nikolaja Rimski-Korsakovog, “Sadko” iz 1898. godine.

Photo: Thomas M. Jauk 


Drugi Simfonijski koncert – 25. i 26. oktobra

.

Drugi Simfonijski koncert u novom ciklusu “Avangarda” doneće izvođenja ekspresionistički obojene Kamerne simfonije Franz Schrekera i Betovenov jedinstveni koncert za klavir broj 4. Solista će biti Martina Filjak.

Neki su Schrekera smatrali jednim od najperspektivnijih kompozitora dvadesetog veka. Uživao je značajni uspeh kao kompozitor opere, u stilu koji spaja post romantičara sa elementom muzičkog kolaža, prikazujući scene u kojima se suprotstavljaju i preklapaju različiti muzički slojevi kroz maestralne orkestarske boje. Tokom osam godina, od vrhunca njegove popularnosti 1924. do prisilne ostavke 1932. godine, Nacisti su uspeli da gotovo obezvrede njegovu muziku i povuku je iz svesti javnosti, ne samo u okviru Rajha, već i širom sveta.  “Kamerna simfonija” nastala je usred Prvog svetskog rata, 1916. godine. Schreker je dobio narudžbinu da komponuje orkestarsko delo za obeležavanje stogodišnjice od osnivanja Bečke Muzičke akademije. Tako je nastala sjajna romantičarska kompozicija za svega 23 muzičara.

Beethovenov četvrti klavirski koncert donosi potpuno nov i jedinstven stil u odnosu na njegova prethodna koncertska dela. U ovom najnežnije izrečenom i poetičnijem od svih svojih koncerata, Beethoven nudi svoj najradikalniji potez – počinje koncert samo sa klavirom. Ovo je bio potez bez presedana. Ritmička elastičnost prve solo izjave i odgovora orkestra nagoveštava neobičan opseg tempa. Drugi stav, praćen samo gudačima, postao je najpoznatiji deo ovog koncerta.


Žrtvovanje, herojstvo i trijumf – premijera opere Fidelio

.

Jedina Beethovenova opera koju je napisao govori o žrtvi, herojstvu i trijumfu i jedna je od njegovih najdragocenijih ali ujedno i najproblematičnijih kompozicija. Nakon 10 godina ispravljanja partiture koje su donele četiri različite uverture, finalna verzija premijerno je izvedeno 1814. godine.

Opera je pisana u dva čina prema libretu koji potpisuju Josef Sonnleithner, Stephan von Breuning i Georg Friedrich Treitschke.

“Čitav posao s operom (Fidelio) najneobičniji je na svetu. Velika je razlika između promišljanja i mogućnosti podvrgavanja zanosu. Ukratko, uveravam vas, ova opera će mi doneti krunu mučenika“, napisao je Beethoven 1814. godine. U to vreme je radio na trećoj i poslednjoj verziji dela, koja je primljena sa oduševljenjem na premijeri koja je održana u Beču, u Theater am Kärntnertor, 23. maja 1814. godine.

Nacionalni teatar u Braunšvajgu zaokružiće obeležavanje Beethovenove godine izvođenjem specijalne verzije njegove jedine opere. Ovu kamernu verziju za redukovani ansambl čiji aranžman je odobrio lično Beethoven, kreirao je Wenzel Sedlák.


Ponovo na sceni

.

Posle pola godine pauze usled covid krize, koncertna sezona 2020/21. se nastavlja u Braunšvajgu. Generalni muzički direktor, Srba Dinić i simfonijski orkestar Braunšvajga, vraćaju se na scenu u nedelju, 20. i ponedeljak, 21. septembra. Na programu će biti Koncert za violinu u D duru, Eriha Volganga Korngolda i Simfonija C dur, Franca Šuberta.

Solista će biti Josef Ziga.

Korngoldov violinski koncert je među pet najizvođenijih koncerata za violinu u istoriji muzike. Kada je dovršio ovaj lirski i razigrani koncert, imao je 50 godina i živeo u Americi. Iako su ove godine za mnoge umetnike veoma značajne, Korngold ih je karakterisao rečima “Pedeset je staro za čudo od deteta” jer je već sa šest godina svirao klavir, u osmoj komponovao prvo delo, a u jedanaestoj komponovao balet. Mentori su mu bili Gustav Mahler i Richard Strauss. Ovaj koncert odlikuje miks poznog romantizma i modernog, filmskog muzičkog jezika.

Velika C dur simfonija Franca Šuberta, poslednje je orkestarsko delo ovog kompozitora. Premijerno ju je izveo Mendelson, u martu, 1839. godine, više od deceniju od njegove smrti. Simfonija odiše velikim Betovenovim uticajem. Poput Betovena ali na sopstveni način, Šubert ulazi u mračni svet muzike.