Posted by & filed under Aktuelno.

Vreme je za klasiku u gradovima Celle i Helmsted. 

Publika će uživati u “tonskoj poemi” Arnolda Shoenberga “Verklärte Nacht – Ozarena noć”, koncertu za obou i orkestar, Richarda Straussa i Betovenovoj očaravajućoj Četvrtoj Simfoniji. 

Koncerti će biti održani 4. marta u gradu Celle i 5. marta u Helmstedu.

Verklarte Nacht, op. 4, (srpski “Ozarena noć”) američkog kompozitora Arnolda Schoenberga rođenog u Austriji, izuzetno je romantično delo nastalo 1899. godine, pre nego što je Šenberg prešao na dodekafonsku tehniku, koja je postala njegov potpis.

Verklarte Nacht je tonska pesma – odnosno, instrumentalna kompozicija sa sadržajem – u tradiciji “Les Preludes”, Franza Liszta i “Don Juana”, Richarda Straussa.

Schoenbergov komad se od svojih modela razlikuje po tome što je kamerno, a ne orkestarsko delo. Godinama kasnije, 1917. godine, Schoenberg je napravio novi aranžman za gudački orkestar koji uključuje i basove. Iako ova poema ima zaplet, ona ne prikazuje ništa više od šetnje i razgovora. Za nju je Schoenberg crpeo inspiraciju iz istoimene pesme, psihološkog portreta, Richarda Dehmela, objavljene u zbirci “Veib und Velt” (1896; „Žena i svet“). Suština pesme odnosi se na prihvatanje i razumevanje. Iako je prvobitno komponovan kao gudački sekstet, delo se često izvodi sa gudačkim orkestrom.

Richard Strauss – Oboe Concerto

Posle razgovora sa američkim vojnikom iz Čikaga, neposredno nakon Drugog svetskog rata, Rihard Štraus komponuje koncert za obou i orkestar. Vojnik, John de Lancie, koji je bio oboista u Simfonijskom orkestru u Pitsburgu pre stupanja u vojsku, posetio je Straussa nekoliko puta i predložio mu da komponuje koncert za ovaj instrument. Zadivljujuće je da je ovaj lagani i raspevani koncert nastao u poznim Straussovim godinama nakon rata.

Muzička zabluda: Beethovenova simfonija br. 4

Beethovenova simpatična Četvrta simfonija je lagano remek-delo prepuno mizernih muzičkih šala. Ubrzo nakon što je završio svoju revolucionarnu Treću simfoniju, „Eroicu“, Beethoven je započeo skiciranje svog Petog dela koje se nastavlja na temu herojske borbe, tako živo istraženo u Trećoj. Ipak, ostavio je mesta da napiše potpuno drugačiju simfoniju.

Tokom svoje karijere, Beethoven je voleo da istovremeno radi na kontrastnim delima. Umesto epskog putovanja iz tame u svetlost, Beethovenova Četvrta je očaravajuće delo puno komedije.

Iako Simfonija br. 4 deli mnoge aspekte simfonijskog ideala sa svojom neposrednom braćom i sestrama, ona ne nosi nužno i njihova psihološka značenja. Može biti da je ovaj nedostatak psihološke katarze razlog kritičnog zanemarivanja, jer se često opisuje kao delo relaksacije između titanskih intelektualnih dela „Eroice“ i Simfonije br. 5. Međutim, taj nedostatak „ozbiljnosti“ uravnotežen je direktnošću i klasično sadržanom snagom u ovoj simfoniji.